Банатска војна крајина
Банатска војна крајина, или Банатска крајина, била је део граничног подручја Војне крајине у Хабзбуршком царству, који се налазио у јужном Банату (данас подељеном између Србије и Румуније).
ГеографијаУреди
Банатска Крајина је била испрва подељена у два пука/регименте (Влашко-илирску регименту и Немачко-банатску регименту) а затим од 1838 (заправо 1845) на српски, немачки и румунски део (види Влашко-илирска регимента, Немачко-банатска регимента, Српско-банатска регимента). 1849. године, овај део Војне крајине на југу се граничио са Кнежевином Србијом, на северу са Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Трансилванијом и Влашком, и на западу са Славонском Крајином. У 19. веку, Банатска Крајина је укључивала и југоисточни део Бачке, познат као Шајкашка (видети чланак: Шајкашки батаљон).
МестаУреди
Неки од важнијих градова и места у Банатској Крајини били су: Борча[1], Панчево, Бела Црква, Алибунар, Ковин, Карансебеш, итд.
ИсторијаУреди
Војна провинција Хабзбуршке монархије позната као Тамишки Банат формирана је 1718. године. Године 1751. Марија Терезија уводи цивилну управу у северном делу ове провинције. Јужни део Баната остао је под војном управом и реорганизован је као Банатска Крајина у саставу Војне крајине. Банатска Крајина је постојала до 1873. године, када је, након њеног укидања, ово подручје дошло под цивилну (жупанијску) власт.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
- Банатска војна крајина у другој половини 18. века, докторска дисертација (2014)
- ^ Маринковић, Велимир (1975). „Насеље”. Борча: Насеље и школа. Београд: Графички школски центар. стр. 20—69.