Банија у Народноослободилачкој борби
Банија је током Народноослободилачког рата била једно од већих устаничких жаришта. Банија је ослобођена почетком маја 1945. године у тзв. Карловачкој операцији.

Усташки терор и припреме за устанак
уредиУбрзо по доласку усташа на власт почињу прогони и масакри локалног српског становништва у Банији. Покољ у глинској цркви се десио 29. јула 1941. године, у мјесту Глина, Банија, гдје су усташе убиле 1.764 људи српске националности.[1] Због тога и сличних случајева, народ масовно бјежи у шуме, што је створило предуслове за устанак.
19. јула 1941. године одржано је партијско савјетовање у шуми Абез, гдје је донијета одлука о дизању устанка.
Устанак
уредиГрупа банијских партизана под командом Васиља Гаћеше напала је усташко упориште у Грабовцу Банском 23. јуна 1941. године. Ускоро је образована и Банијска пролетерска чета под командом Николе Демоње. Крајем лета, на територију Баније коју су ослободили партизани предвођени Васиљем Гаћешом, стигао је Сисачки партизански одред са својих 60 бораца.[2]
Крајем 1942. добар дио Баније, осим Сиска, Петриње, Глине, Костајнице и Суње био је ослобођен, чинећи дио великог слободног територија у Босни и Хрватској, знаног под именом Бихаћка република. Почетком 1943. Банија је била захваћена Четвртом непријатељском офанзивом. Непријатељ је почетком августа био присиљен на повлачење с ових подручја.
Средином децембра су поновно покренуте акције против устанка на том подручју када су се њемачке снаге нагажирале у тзв. операцији Пантер с циљем уништења партизана како би се осигурао несметани промет између континенталног дијела и обале. Седма банијска и Осма кордунашка дивизија су током операције разбиле непријатељске снаге.
Како се рат ближио крају, добар дио Баније био је ослобођен, па је у Топуском и Глини било сједиште Централног комитета КПХ и Главног штаба Хрватске. У мају 1944. у Топуском је одржано Треће засједање ЗАВНОХ-а. Банија је коначно ослобођена у тзв. Карловачкој операцији почетком маја 1945. године.
Из Сиска и Баније потрекло је више од 15.000 партизанских бораца, а више од трећине њих је погинуло током рата. На том је подручју пало и око 15.000 жртава фашистичког терора.
Истакнуте личности НОП-а и народни хероји Баније
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Lituchy 2006, стр. 36.
- ^ „Хрватска: Дан антифашистичке борбе”. Радио-телевизија Републике Српске. 22. 6. 2012. Приступљено 23. 6. 2012.
Литература
уреди- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1960. година.
- Lituchy, Barry M., ур. (2006). Jasenovac and the Holocaust in Yugoslavia: Analyses and Survivor Testimonies. New York: Jasenovac Research Institute.