Бановина Србија
Бановина Србија је назив за предложену нову административну јединицу Краљевине Југославије.[1] Стварање ове бановине предложено је након формирања Бановине Хрватске 1939. године. Међутим, због окупације и поделе Југославије од стране Сила Осовине 1941. године, предлог о стварању Бановине Србије никада није реализован.
ПредлогУреди
После стварања Бановине Хрватске 1939. године, поставило се питање политичког положаја српског народа у Краљевини Југославији, тако да су неки српски интелектуалци (на пример чланови Српског клуба) и политичари (укључујући и неке чланове југословенске владе, као на пример Драгишу Цветковића) предложили и планирали стварање Бановине Србије (или Српске бановине), у коју би ушла подручја постојећих бановина: Врбаске, Дринске, Дунавске, Моравске, Зетске и Вардарске.[1] Организација предложене Бановине Србије била би слична организацији Бановине Хрватске, а седиште би јој било у Скопљу.
ДемографијаУреди
Према југословенском попису из 1931. године, постојеће бановине чија би територија, према предлогу, била укључена у Бановину Србију, имале су следећи састав становништва:
- Врбаска бановина: 1.037.382, од чега 600.529 православних хришћана
- Дринска бановина: 1.534.739, од чега 992.924 православних хришћана
- Дунавска бановина: 2.387.295, од чега 1.393.269 православних хришћана
- Моравска бановина: 1.435.584, од чега 1.364.490 православних хришћана
- Зетска бановина: 925.516, од чега 516.490 православних хришћана
- Вардарска бановина: 1.574.243, од чега 1.046.039 православних хришћана
- Укупно: 8.894.759, од чега 5.913.741 православних хришћана
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Vucinich 1969, стр. 31
ЛитератураУреди
- Vucinich, Wayne S. (1969). Contemporary Yugoslavia: Twenty Years of Socialist Experiment. University of California Press. стр. 31—. GGKEY:5JR74ERLNET.
- Group, Gale; Sachs, Moshe Y. (1984). Worldmark Encyclopedia of the Nations. Gale Group. стр. 102.
- Arnez, John A. (1958). Slovenia in European Affairs: Reflections on Slovenian Political History. League of CSA. стр. 70.
- Zbornik Matice srpske za istoriju, Tomovi 59-60. Matica srpska. 1999. стр. 134.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.