Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш

Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш, прва је средња уметничка школа у овом граду и једина на простору Југоисточне Србије. Основана је 24. августа 1938. године решењем Моравске бановине. Како је школа основана пред почетак Другог светског рата, њен рад је привремено био обустављен у априлском рату у Србији 1941. године. Да би потом био настављен и за време рата.[1]

Бановинска женска занатска школа за уметничке радове Ниш
ТипДржавна
ЛокацијаНиш
ДржаваКраљевина Југославија

ИсторијатУреди

Школа је имала ранг непотпуне средње стручне школе, и претходила је оснивању средње стручне школе за примењену уметност у Нишу. Школа је почела са радом 1. септембра 1938. у Бријановој улици бр. 28 (данас Мачванска), да би даљи рад наставила у Лешјаниновој улици бр. 27 .[2]

Бановинска женска занатска школа за уметничке радове на почетку рада имала је само прво разред, а постепено су оснивани и остали.

У ову школу примани су ученице са завршеном женском занатском школом, грађанском школом, а у допуни ученице петог и шестог разреда више народне школе. Школске 1940/41. било је укупно 96 ученица, 17 у првом припремном, 17 у другом припремном, 36 у првом стручном кројачком одсеку, 17 у другом стручном сликарском одсеку, 9 у петом разреду сликарског одсека.

Значај и задаци школеУреди

Оснивање Бановинске женска занатска школа за уметничке радове Ниш, ликовно стваралоштво у Нишу и Југоаисточној Србији добило је једну изузетно вредну компоненту, која је својим педагошким радом и изложбама ученица школе утицала на све активнији културни живот у граду између два светска рата.[1]

Основни задатак ове средње ликовне школе био је усавршавање полазника у делатностима на уметничкој керамици, радовима у порцелану, стаклу и мозаику, вајарским радовима (камену, дрвету, гипсу), везењу (златом и сребром), сликању порцелана и фајанса и мозаик-радова, чувању и изради народног веза, мотива и народне ношње Србије.[1]

У школи су изучавани и занати који су имали „уметнички карактер”, а били су од важности или значаја за привреду, али и културу становништва Моравске Бановине.[3]

Педагошки радУреди

Школа је након свих спроведених припрема, и уписа 23 полазница прве генерације, започела са радом 1. септембра 1938. године. Настава је била организована по одсецима.

Наставу је изводило пет сталних и седам хонорарних професора и стручних учитеља. Поред стално запошљених предавача, наставу су изводили и хонорарно ангажовани нишки сликари и вајари;

  • Љубомир Вернер (1898-1955), који је, око годину дана, предавао декоративно сликарство, декоративно вајарство и керамику,
  • Риста Отовић, наставник женске гимназије, који је предаво декоративно цртање и цртање у природи,
  • Милован Крстић, наставник нишке гимназије, који је предавао декоративно сликарство,
  • Векослав Поповић, сликар која је предавала декоративно сликарство
  • Клавдија Шерметјева, која је предавала цртање у природи и декоративно цртање).[3]

Највећи број часова одвијао се кроз практични рад. Од општеобразовних предмета учили су се: матерњи језик, немачки језик, математика, народна историја и историја уметности.

ИзложбеУреди

Бановинска женска занатска школа за за уметничке радове Ниш била је организатор изложби ученичких радова 1939. и 1940 године. Ове изложбе су уједно биле и последње ликовне манифестације у граду Нишу до почетка Другог светског рата. С њима је престала сва јавна сликарска активност у Моравској Бановини.[1]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Група аутора Ниш, Сликарско средиште Југоисточне Србије У:Историја Ниша том други Просвета и Градина, Ниш. (1984). стр. 462-465.
  2. ^ Група аутора, Школство Ниша и околине, Средње школе, У:Историја Ниша том други, Просвета и Градина, Ниш. (1984). стр. 432.
  3. 3,0 3,1 Група аутора, Школство Ниша и околине У:Историја Ниша том други, Просвета и Градина, Ниш. (1984). стр. 131-134.