За чланак о тврђави по којој је село добило име, погледајте чланак Баноштор.

Баноштор је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 743 становника.

Баноштор
Православна црква у Баноштору.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБеочин
Становништво
 — 2011.Пад 743
 — густина36/km2
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 26″ С; 19° 36′ 29″ И / 45.207333° С; 19.608° И / 45.207333; 19.608
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина158 m
Површина21,4 km2
Баноштор на карти Србије
Баноштор
Баноштор
Баноштор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21312
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Географске одлике

уреди
 
Скела на Дунаву
 
Угоститељски објекат „Атос” на обали Дунава
 
Мапа Беочинске општине

Баноштор се налази у северном Срему, у Војводини, које припада општини Беочин. Налази се на северним падинама Фрушке горе, уз обалу Дунава на подунавском путу који спаја Петроварадин са Илоком и Вуковаром. Такође, насеље је повезано са бачким насељем Бегеч, који се налази на суседној обали Дунава, скелом. Од Новог Сада је удаљено 28 km.

Село Баноштор је добило име по називу тврђаве у чијој је близини настало. Сам назив је изведен из термина Бан Моноштра што значи Банов Манастир (једно време је ту био центар сремске католичке бискупије)[1], а односи се на бенедиктански самостан који је 1150. године код тврђаве подигао мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш.

Претходни називи тврђаве и насеља у средњем веку били су: Keu monasterium (1198), Cuher monastrium (1232), Ku ecclesia (1247), Kw monasterium (1250), Kew ecclesia (1297), Bani monasterium(1309), Kw (1345), Bani monasterium, Banmonostra (1473), Bonmonostor (1553), Banmonostor (1579), Bonmonostor (1620), Bon Monostor (1638), Banostra (1709), Banostar (1745), Bnostor (1775), Bnoster (1780—1782), Banoshtor (1806—1808), Banoshtor (1829), Баноштор (1897) и Баноштор (1910).

Историја

уреди

Баноштор је једно од најстаријих сремских насеља. Помиње се први пут још у 12. веку. На месту данашњег Баноштора, или у непосредној близини (не зна се тачно) постојао је римски град Малата Бононија, који је био на важном подунавском путу, Лимесу, који је ишао обалом Дунава од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum), Петроварадина (Cusuma), преко Баноштора све до Осијека (Mursia).

Године 1858. живописац Петар Камбер је у православном храму у месту, намоловао 13 светитељских ликова. Тада су били први људи села Павле Миланов кнез и Живковић општински бележник.[2]

Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 515 душа.[3]

Демографија

уреди
 
Рибарски чамац на Дунаву у селу Баноштру.

У насељу Баноштор живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 706
1953. 677
1961. 678
1971. 733
1981. 650
1991. 618 615
2002. 780 801
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
732 93,84%
Хрвати
  
17 2,17%
Словаци
  
5 0,64%
Мађари
  
5 0,64%
Словенци
  
3 0,38%
Немци
  
3 0,38%
Чеси
  
1 0,12%
Русини
  
1 0,12%
Муслимани
  
1 0,12%
Бугари
  
1 0,12%
Југословени
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 89. ISBN 953-6659-04-2. 
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди