Баратнатјам (плес)

Баратнатјам је традиционални индијски плес, вероватно најстарија индијска класична плесна баштина, сматра се мајком многих других индијских класичних плесова.То је плес који изводе само жене, започео је у хиндуистичким храмовима у Тамил Надуу и на крају је процветао у јужној Индији. Поред плесачица укључен је и певач, музика и гуру који диригује.[1] Баратнатјам је познат по фиксираном горњем делу трупа, савијеним ногама и савијеним коленима у комбинацији са спектакуларним радом стопала и знаковним језиком заснованим на покретима руку, очију и мишића лица.[2]

Плесачица баратнатјама

Настанак и развојУреди

Теоријске основе баратнатјама налазе се у Натја Шастри, древној хиндуистичкој књизи.

Натја Шастра се приписује древном научнику Барати Мунију, а њена прва комплетна верзија датира између 200. године пре нове ере и 200. године нове ере, али процене варирају између 500. године пре нове ере и 500. нове ере. Најпроучаванија верзија текста Натја Шастре састоји се од око 6000 стихова смештених у 36 поглавља. Текст описује теорију плеса, теорију расе, гестова, технике глуме, основних корака, стојећих ставова — све су то делови индијских класичних плесова. Плесна и сценска уметност, наводи овај древни текст, су облик изражавања духовних идеја, врлина и суштине светих списа.

Многе древне скулптуре Шиве у хиндуистичким храмовима су исте као плесне позе баратнатјама.

Са доласком Источноиндијске компаније у 18. веку и британском колонијалном владавином у 19. веку, многи класични индијски плесови су исмевани и њихова појава се смањује. 1910. председништво британске империје Мадрас је у потпуности забранило традиционалне плесове, а са њим и традицију баратнатјам у хиндуистичким храмовима.[3]

Забрана из 1910. године изазвала је снажне протесте. Покрет за независност Индије почетком 20. века, који је већ био у току, покренуо је људе да поврате своју културу.

Крајем 20. века, мигранти из Тамил Надуа поново су увели традицију плеса баратнатјам у британским тамилским храмовима.

КостимиУреди

Стил облачења плесачице баратнатјама је мање-више сличан оном код тамилске хиндуистичке невесте. Она носи прекрасан сари по мери који се састоји од тканине посебно ушивене у наборе која пада напред и када плесачица изводи спектакуларан рад ногу који укључује истезање или савијање колена, тканина се шири као ручна лепеза. Сари ношен на посебан начин добро је употпуњен традиционалним накитом укључујући и онај који краси њену главу, нос, ухо и врат и живописну шминку лица која посебно истиче њене очи како би публика могла правилно да види њене изразе лица. Њена коса уредно исплетена често је украшена цвећем. Њена стопала и прсти су често осветљени бојом кане како би се истакли покрети њених руку.[1]

Елементи баратнатјамаУреди

  • Фацијалне експресије: Извођачи треба да савладају способност да мењају различите изразе лица како то захтева песма/прича. Изрази радости, изненађења, љутње, туге, љубави итд. помажу у преношењу поруке током извођења.
  • Гестови рукама: Покрети рукама и формирање различитих облика покретима прстију чине важан део баратнатјам перформанса.
  • Тала: Баратнатјам изведба је урађена у складу са индијском класичном музиком. Тала представља осам ритмичких интервала.
  • Плес: Баратнатјам плесни перформанс укључује пажљиво кореографисану и добро увежбану плесну изведбу која користи цео простор на сцени, приказујући телесне маневре и плесне кораке који се савршено усклађују са музиком, изразима лица и покретима руку.
  • Статуа Натараје: Већина баратнатјам плесова се изводи испред статуе Натараје. Све представе почињу молитвом и почетним корацима који обележавају поштовање према богу Натараји.[4]

Баратнатјам данасУреди

Баратнатјам се брзо проширио када је Индија стекла независност од британске владавине 1947. То је сада најпопуларнији класични индијски плес у Индији.

Изван Индије, баратнатјам је тражен и проучаван плес у Сједињеним Државама, Европи, Канади, Аустралији, Шри Ланки, Малезији и Сингапуру. За индијанске и тамилске заједнице исељеника у многим земљама, то је средство за повезивање заједнице.

У 2020., око 10.000 плесача окупило се у Ченају, у Индији, како би оборили светски рекорд за највећи Баратнатјам наступ. Претходни рекорд од 7.190 плесача постављен је у Чидамбараму 2019. године.[5]

ЗанимљивостУреди

Реч баратнатјам се састоји из 2 речи, барата (bharata) и натја (natya). Реч барата се састоји од „ба“–„ра“–„та“. Према веровању, „ба“ означава осећања и емоције (bhava), „ра“ означава мелодију (raga), а „та“ значи ритам (tala). Израз „натја" је санскртска реч за плес. Сложена реч баратнатјам тако означава плес који садржи ова три елемента: емоције, мелодију и ритам.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Bharatnatyam: Know All About The Most Popular Dance Form Of South India”. www.culturalindia.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-17. 
  2. ^ Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism (на језику: енглески). Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-2287-1. 
  3. ^ Chakravorty, Pallabi; Gupta, Nilanjana (2012-08-21). Dance Matters: Performing India on Local and Global Stages (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-136-51612-2. 
  4. ^ „Bharatanatyam - classical Dance”. Karnataka Tourism (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-17. 
  5. ^ „Over 7,000 Bharatanatyam dancers set a world record”. Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  6. ^ Arunkumar, Anjani (1989). Compositions for Bharatanāṭyam: A Soulful Worship of the Divine (на језику: енглески). Bharatiya Vidya Bhavan.