Басараб I Оснивач (рум. Basarab Întemeietorul, такође: Басараб Велики, рум. Basarab cel Mare), у српским изворима познат као Иванко Басараба, био је војвода односно кнез Влашке (око 1310-1352). Први влашки владар.

Басараб I
Basarab I of Wallachia.jpg
Иванко моли за победу у битки код Посаде након пораза у битци код Велбужда
Датум рођења1310.
Датум смрти1352.
Место смртиКампулунг
ДинастијаБасараба от Басар
ОтацБасар
ПотомствоТеодора Влашка, Никола Александар од Влашке
ПретходникТихомир
НаследникНикола Александар од Влашке

Његова унука Ана Бесараб је последнjа царица Србије.

ВладаУреди

На историјску позорницу је изгледа ступио у време рата између Угарске и православних држава на северу Балканског полуострва. Око 1324. постао је вазал угарског краља Карла I (1308-1342), који га је, међутим, после прозвао „неверним“, јер је, како је сматрао, заузео земље које припадају његовој круни.

Породица БасарабУреди

Бугарски бојар Басар je предак династије. Његов је гроб откривен у цркви Светих Четрдесет мученика у Трнову, где је сахрањен свети Сава. Владар управља уз помоћ бојарског савета. [1]

Првобитно име му је било Басарабај, али је оно изгубило наставак -a када је ушло у румунски језик. Куманског је или печенешког порекла, а највероватније значи „отац који влада“. Басар је партицип презента глагола „владати“, чије изведенице су посведочене у старим и савременим кипчачким језицима. Румунски историчар Николаје Јорга сматра да је други део имена, –аба (отац), у ствари почасна титула, која се може наћи у неким куманским именима као нпр.: Терероба, Арсланапа и Урсоба.

БиткеУреди

Године 1330. краљ Карло I покренуо је поход на Влашку са циљем да поврати власт над њом. После тродневних борби, Басараб је 12. новембра победио угарске снаге у бици код Посаде, која је обележила крај угарске власт и настанак прве независне румунске кнежевине.

Басараб је основао прву румунску владарску династију која је названа по њему — Басараба. Такође, због утицаја ове династије у Молдавији или Богданији, цела источна територија земље је названа Бесарабија.

Од средине 14. века па надаље његово име се јавља у српским, угарским, молдавским и пољским изворима као назив за Влашку, а од 15. века као назив за територију Буџаку између доњих токова река Прута и Дњестра. Назив Бесарабија се почео односити на целу област између Прута и Дњестра (тј. данашње Републике Молдавије).

РеференцеУреди

Види jошУреди