Басијана

некадашњи највећи римски град у Срему после Сирмијума

Басијана (лат. Bassianae) је била највећи римски град, тадашње римске провинције Панонија, у данашњем Срему после Сирмијума, а њени остаци, који се простиру на 28 хектара, су пронађени на локалитету Град, недалеко од Доњих Петроваца код Руме. У његовој близини, код села Добринаца на локалитету Солник, пронађени су остаци римског војног логора (CAPVT BASSIANENSE) са бедемима, кућама и гробовима. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја[1], али се и поред тога често налази на удару дивљих археолога који га прекопавају у потрази за богатим пленом.[2]

Положај Басијане у провинцији Панонија

Прошлост града и археолошки налазиУреди

Басијана је основана у I веку, на главном путу Sirmijum — Taurunum, на простору који су насељавала панонска племена Amantini и Skordisci, а 124. године на основу указа Хадријана током његовог боравка у Панонији је добила статус муниципијума (до тада је била аутономни цивитас). Не зна се са сигурношћу када јој је додељен статус колоније са којим се први пут помиње 214. године. Басијана је великим делом уништена инвазијом Хуна 454. године и касније Гота, али није уништено сведочанство о значају овог града. Византијски граматичар Херакле у својим списима наводи Басијану као седиште епископије.[3]

Археолошка истраживања на локалитету су вршена 1882. и 1935. године када их је радио Археолошки музеј из Загреба, а настављају се 1935. године које је водило Историјско друштво из Новог Сада.[4] Том приликом откривене су три зграде од камена и опеке, са системом за загревање просторија - хипокауст, подним мозаицима и зидним фрескама, као и канализационом мрежом. Током даљих истраживања откривено је много камених надгробних споменика, жртвеника, посуда од стакла, скулптуре, као и више од 300 новчића.

Након ископавања урађени су авионски снимци на основу којих је урађен урбанистички план и утврђено је да је град имао изглед неправилног петоугла, димензија 550м, са 350м. Град је био опасан бедемима са кулама квадратне основе. Град је имао правилан распоред улица, а на крају главних улица (cardo i decumanus) налазиле су се капије. Постојале су четврти са комплексима грађевина јавног карактера, као и стамбени део у чијем саставу су се налазиле и радионице за снабдевање града.[3]

Из историјских извора се зна да су у граду постојале текстилне радионице (gynaecium Bassianense) које су се највероватније бавиле израдом вунених производа. У Басијани је била смештена коњичка јединица Крила Паноније. Из града се до насеља прилазило преко мостова, а војни логор се налазио поред села Добринци, три километра од Басијане, на локалитету Солнок.[5]

Најзначајнији проналазак је рим­ски прстен са тер­и­торије муницип­и­јума Баси­јана који датира из III или IV века, а знача­јан је у толико што ње­гова порука до тада није поз­ната међу нат­писима на накитима и то га чини јединственим. Реч је о женском накиту од бронзе, са латин­ским нат­пи­сом који гласи Veni – Amica (дођи при­јатељице). Стручњаци сма­трају да је реч о вереничком накиту – сличне поруке могле су се само наћи на луксузној рим­ској керам­ици, у сти­ховима, чак у „Песми над пес­мама“, али не и на накиту.

Прстен је пречника 1,9 цен­тиметара, тежине два грама, сас­тоји се од тракасте елип­састе алке са наглашеним раменима. Слова су правилно отис­нута. Није лако одред­ити да ли је порука била љубавног или рели­гиозног карак­тера. Међу рим­ском арис­тократи­јом у пери­оду раног царства били су омиљени сти­хови пес­ника љубавне поез­ије, посебно Овидија, и биле су љубавног и ерот­ског карактера. Цар Август, који је владао у то време, био је мишљења да су подри­вале морал рим­ског друштва. Неки извори тврде да је и сам Овидије био про­теран из Рима због таквих стихова.[6]

Од те 1935. године, због недостатка финансијских средстава на Басијани нису рађена никаква ископавања или истраживања.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди