Отворите главни мени
Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године
Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни тежина њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Садржај

Правила такмичењаУреди

 
Женско и мушко кошље

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.

Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.

Тежина копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm, док дужина копља за жене износи од 220 cm до 230 cm, а тежина је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужина око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.

Светски рекордиУреди

Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године.[1]:436–441[2] Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64).[1]:436,441[3]:478 Тренутни рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена рекорд држи Барбора Шпотакова такође из Чешке Републике са 72,28 метра, а постигнут је у Штутгарту, 13. септембра 2008.

Рекорди у мушкој конкуренцијиУреди

Рекорди у женској конкуренцијиУреди

(стање 8. септембар 2016)

Светски рекорд Барбора Шпотакова   Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Најбољи резултат сезоне Марија Андрејчик   Пољска 67,11 Мелбурн, Аустралија 21. март 2015.
Афрички рекорд Сунет Вилјун   Јужноафричка Република 69,35 Њујорк, САД 9. јун 2012.
Азијски рекорд Лу Хуејхуеј   Кина 66,13 Пекинг, Кина 30. август 2015.
Северноамерички рекорд Ослеидис Менендез   Куба 71,70 Хелсинки, Финска 14. август 2005
Јужноамерички рекорд Флор Луиз   Колумбија 63,80 Халапа, Мексико 27. новембар 2014
Европски рекорд Барбора Шпотакова   Чешка 72,28 Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008
Океанијски рекорд Кимберли Микл   Аустралија 66,83 Мелбурн, Аустралија 22. март 2014
Рекорд Србије Татјана Јелача   Србија 64,21 Цирих, Швајцарска 14. август 2014.

Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарцеУреди

Ово је листа атлетичара, који су бацали копље преко 91,00 метара, са стањем на дан 8. септембар 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [5]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 98,48 Јан Железни   Чешка Јена 25. мај 1996.
2. 93,09 Аки Парвиаиен   Финска Куортане 26. јун 1999.
3. 92,72 Џулију Јего   Русија Пекинг 25. август 2015.
4. 92,61 Сергеј Макаров   Русија Шефилд 30. јун 2002.
5. 92,60 Рејмонд Хешт   Немачка Осло 21. јул 1995.
6. 91,69 Констадинос Гацијудис   Грчка Куортане 24. јун 2000.
7. 91,59 Андреас Торкилдсен   Норвешка Осло 2. јун 2006.
8. 91,53 Теро Питкемеки   Финска Куортане 26. јун 2005.
9. 91,46 Стив Бакли   УК Окланд 25. јануар 1992.
10. 91,29 Броу Грир   Сједињене Америчке Државе Индијанаполис 21. јун 2007.
11 91,28 Томас Релер   Немачка Турку 29. јун 2016.

Листа најбољих резултата у бацању копља за женеУреди

Ово је листа атлетичарки, које су бацале копље преко 67,50 метара, са стањем на дан 8. септембар 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину, а приказан је само најбољи резултат.) [5]

Пласман Резултат Такмичар Земља Место Датум
1. 72,28 Барбора Шпотакова   Чешка Штутгарт 21. август 2008.
2. 71,90 Марија Абакумова   Русија Тегу 2. септембар 2011.
3. 71,70 Ослеидус Менендез   Куба Хелсинки 14. август 2005.
4. 70,20 Кристина Оберголф   Немачка Минхен 23. јун 2007.
5. 69,48 Трине Хатестад   Норвешка Oslo 28. јул 2000.
6. 69,35 Сунет Вилјун   Јужноафричка Република Њујорк, САД 9. јун 2012.
7. 68,34 Штефи Неријус   Немачка Елстал 31. август 2008.
8. 67,69 Катарина Молитор   Немачка Пекинг 30. август 2015.
9. 67,67 Соња Бисет   Куба Саламанка 6. јул 2005.
10. 67,51 Мирела Мањани   Грчка Сиднеј 30. септембар 2000.

Истакнути бацачи копљаУреди

 
Бацачица копља

ЖенеУреди

МушкарциУреди

 
Бацач копља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (на језику: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 
  2. ^ „12th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. Berlin 2009.” (PDF). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2009. стр. Pages 546, 559. Архивирано из оригинала (pdf) на датум 29. 6. 2011. Приступљено 5. 8. 2009. 
  3. ^ Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (на језику: Finnish). Teos. ISBN 9789518513455. 
  4. ^ Рекорди у бацању копља у обе конкуренције на сајту ИААФ
  5. 5,0 5,1 Ранг листа бацача копља на сајту ИААФ

ЛитератураУреди

  • Kanerva, Juha; Tikander, Vesa. Urheilulajien synty (на језику: Finnish). Teos. ISBN 9789518513455. 
  • Jukola, Martti (1935). Huippu-urheilun historia (на језику: Finnish). Werner Söderström Osakeyhtiö. 

Спољашње везеУреди