Бачвар
Бачвар је човек који прави бурад, бачве, каце и качице. Поред термина „бачвар“ користи се још и „пинтер“ (понегде и „пинтор“) и „качар“. Пинтер је вероватно повезан са англосаксонском мером за запремину тј. течност пинта, а качар за реч „каца“.
Бурад, бачве, каце и качице су посуде у којима се држе вино, ракија, пиво (бурад, бачве) или сир, кајмак, купус, туршија (каца и качице).
Код буради и бачви, дно је у облику круга, а бочне стране, које се зову дуге, јер су лучног облика као дуга, да би буре било трбушасто, морају добро да се упасују да течност из бурета не би цурила. Када се све добро напасује на бурад се набацују метални прстенови који држе дуге да се не распадну. Сипањем течности у буре, дрво набубри па прстенови стежу набубрело дрво те долази до заптивања међу дугама. Буре не сме да се расуши јер може да се распадне, тј. сила која држи дуге напете када су влажне може сушењем да ослаби.
За бурад се користи дрво различитог порекла (багрем, дуд, храст) али храстово је најцењеније.
Примера ради коњак или његов „рођак“ вињак морају да одлеже у храстовим бурадима најмање три месеца. При томе долази до хемијског процеса између буради (односно дрвета) и коњака, а као последица коњак добија лепу, златно-жуту боју.
Бурад имају једну рупу на коју се сипа течност а потом се рупа зачепи чепом. Када се жели истакање чеп се избије, а уместо њега се убацује дрвена славина, звана „шајтов“.
Пре сваке употребе бурад се перу и сумпоришу против гљивица, а код производње тзв. „барикираних“ вина бурад се диме.
Запремина се креће од неколико литара до више десетина хиљада литара.
Бурад у којима одлежава вино су у подрумима, јер је ту стална температура.
Бачвари су били обавезни чланови посаде једрењака. У бурадима се држала вода за пиће али и вино и рум, а бурад су се користила и за одлагање упецане рибе која би се пре тога усолила.
Бачвари су неопходни у великим винаријама и пиварама, а такве бачве су пречника и по неколико метара.
Појавом пластичне буради и ово занимање постаје реткост, мада добро вино и остала алкохолна пића и даље сазревају искључиво у дрвеним бурадима.
У прошлости је у Србији свако имућније домаћинство имало посебну зграду где су се држале каце и бурад за производњу вина и ракије, а та се зграда звала „качара“.
Спољашње везеУреди
- Пинтер - стари занати (АгроТВ - Званични канал)
- Стари занати у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2019) - Министарство трговине, туризма и телекомуникација Р. Србије
- Нема доброг пића без дрвених бачви и бурића („Политика“, 30. новембар 2012)
- Бачвар Видоје чује срце храста („Политика“, 6. април 2014)
- Бачвар - још један занат који умире (Б92, 24. децембар 2016)