Википедија

Бачко Градиште

Бачко Градиште, раније Фелдварац (мађ. Bácsföldvár) је насеље у општини Бечеј, у Јужнобачком округу, у Србији. Смештено је покрај реке Тисе. Према попису из 2011. године, насеље је имало 5110 становника.

Бачко Градиште
Bačko Gradište, Main street and Catholic Church.jpg
Улица и католичка црква у Бачком Градишту
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБечеј
Становништво
 — 2011.Пад 5110
 — густина73/км2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 52″ СГШ; 20° 01′ 24″ ИГД / 45.531109° СГШ; 20.023382° ИГД / 45.531109; 20.023382
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина81 м
Површина69,8 км2
Бачко Градиште на мапи Србије
Бачко Градиште
Бачко Градиште
Бачко Градиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21217
Позивни број021
Регистарска ознакаBČ

ИсторијаУреди

Краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.

После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.

Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.[2]

Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.[3]

ДемографијаУреди

Етнички састав 1910.[4]Уреди

Мађари Срби Јевреји
3934 2890 98

ДемографијаУреди

У насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 6.512
1953. 6.178
1961. 6.106
1971. 5.986
1981. 5.764
1991. 5.625 5.495
2002. 5.445 5.519
2011. 5.110
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Мађари
  
 2.519 46,26%
Срби
  
 2.417 44,38%
Југословени
  
 151 2,77%
Хрвати
  
 67 1,23%
Роми
  
 51 0,93%
Црногорци
  
 40 0,73%
Муслимани
  
 12 0,22%
Словаци
  
 3 0,05%
Русини
  
 3 0,05%
Буњевци
  
 3 0,05%
Словенци
  
 2 0,03%
Немци
  
 2 0,03%
Албанци
  
 2 0,03%
Украјинци
  
 1 0,01%
Македонци
  
 1 0,01%
Бошњаци
  
 1 0,01%
непознато
  
 84 1,54%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 10
  
  
 7
80+ 37
  
  
 87
75—79 53
  
  
 140
70—74 114
  
  
 144
65—69 106
  
  
 174
60—64 154
  
  
 167
55—59 139
  
  
 149
50—54 173
  
  
 179
45—49 239
  
  
 208
40—44 194
  
  
 191
35—39 182
  
  
 197
30—34 166
  
  
 165
25—29 171
  
  
 158
20—24 194
  
  
 131
15—19 231
  
  
 192
10—14 181
  
  
 160
5—9 178
  
  
 179
0—4 145
  
  
 150
Просек : 37,0 41,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.932 2.051 2.109 2.123 2.182 2.106 2.029
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 499 560 371 398 136 38 15 6 3 3 2,68
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.163 679 1.300 98 83 3
Женски 2.289 356 1.318 492 116 7
УКУПНО 4.452 1.035 2.618 590 199 10
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.053 361 13 0 362
Женски 584 215 0 0 160
УКУПНО 1.637 576 13 0 522
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 55 68 9 33
Женски 1 3 64 12 4
УКУПНО 7 58 132 21 37
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 13 19 27 9 11
Женски 10 9 5 37 34
УКУПНО 23 28 32 46 45
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 20 0 0 47
Женски 12 0 0 18
УКУПНО 32 0 0 65

ГалеријаУреди

  • Рибњак Бечеј

  • Рибњак Бечеј

  • Рибњак Бечеј

РеференцеУреди

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  3. ^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  4. ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бачко_Градиште&oldid=24780124”