Бачко Градиште
Бачко Градиште, раније Фелдварац (мађ. Bácsföldvár) је насеље у општини Бечеј, у Јужнобачком округу, у Србији. Смештено је покрај реке Тисе. Према попису из 2011. године, насеље је имало 5110 становника.
Бачко Градиште | |
|---|---|
 Улица и католичка црква у Бачком Градишту | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бечеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  5110 |
| — густина | 73/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 31′ 52″ С; 20° 01′ 24″ И / 45.531109° С; 20.023382° ИКоординате: 45° 31′ 52″ С; 20° 01′ 24″ И / 45.531109° С; 20.023382° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 81 м |
| Површина | 69,8 км2 |
.svg)  Бачко Градиште Бачко Градиште на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21217 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | BČ |
ИсторијаУреди
Краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.
После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.
Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.[2]
Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.[3]
ДемографијаУреди
Етнички састав 1910.[4]Уреди
| Мађари | Срби | Јевреји | ||
|---|---|---|---|---|
| 3934 | 2890 | 98 |
ДемографијаУреди
У насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 10 | 7 | ||
| 80+ | 37 | 87 | ||
| 75—79 | 53 | 140 | ||
| 70—74 | 114 | 144 | ||
| 65—69 | 106 | 174 | ||
| 60—64 | 154 | 167 | ||
| 55—59 | 139 | 149 | ||
| 50—54 | 173 | 179 | ||
| 45—49 | 239 | 208 | ||
| 40—44 | 194 | 191 | ||
| 35—39 | 182 | 197 | ||
| 30—34 | 166 | 165 | ||
| 25—29 | 171 | 158 | ||
| 20—24 | 194 | 131 | ||
| 15—19 | 231 | 192 | ||
| 10—14 | 181 | 160 | ||
| 5—9 | 178 | 179 | ||
| 0—4 | 145 | 150 | ||
| Просек : | 37,0 | 41,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.163 | 679 | 1.300 | 98 | 83 | 3 |
| Женски | 2.289 | 356 | 1.318 | 492 | 116 | 7 |
| УКУПНО | 4.452 | 1.035 | 2.618 | 590 | 199 | 10 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.053 | 361 | 13 | 0 | 362 |
| Женски | 584 | 215 | 0 | 0 | 160 |
| УКУПНО | 1.637 | 576 | 13 | 0 | 522 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 6 | 55 | 68 | 9 | 33 |
| Женски | 1 | 3 | 64 | 12 | 4 |
| УКУПНО | 7 | 58 | 132 | 21 | 37 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 13 | 19 | 27 | 9 | 11 |
| Женски | 10 | 9 | 5 | 37 | 34 |
| УКУПНО | 23 | 28 | 32 | 46 | 45 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 20 | 0 | 0 | 47 | |
| Женски | 12 | 0 | 0 | 18 | |
| УКУПНО | 32 | 0 | 0 | 65 | |
ГалеријаУреди
Рибњак Бечеј
Рибњак Бечеј
Рибњак Бечеј
РеференцеУреди
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Народна енциклопедија (1927)
