Бачко Градиште
Бачко Градиште, раније Фелдварац (мађ. Bácsföldvár) јесте насељено место у општини Бечеј, у Јужнобачком округу, у Србији. Смештено је поред реке Тисе. Према попису из 2022. било је 4.335 становника.
Бачко Градиште | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Бечеј |
Становништво | |
— 2022. | 4.335 |
— густина | 62/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 31′ 53″ С; 20° 01′ 36″ И / 45.531445° С; 20.026757° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 81 m |
Површина | 69,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21217 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | BČ |
Историја
уредиКраљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.
После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.
Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.[2]
Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.[3]
Демографија
уредиМађари | Срби | Јевреји | ||
---|---|---|---|---|
3.934 | 2.890 | 98 |
Демографија
уредиУ насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 10 | 7 | ||
80+ | 37 | 87 | ||
75—79 | 53 | 140 | ||
70—74 | 114 | 144 | ||
65—69 | 106 | 174 | ||
60—64 | 154 | 167 | ||
55—59 | 139 | 149 | ||
50—54 | 173 | 179 | ||
45—49 | 239 | 208 | ||
40—44 | 194 | 191 | ||
35—39 | 182 | 197 | ||
30—34 | 166 | 165 | ||
25—29 | 171 | 158 | ||
20—24 | 194 | 131 | ||
15—19 | 231 | 192 | ||
10—14 | 181 | 160 | ||
5—9 | 178 | 179 | ||
0—4 | 145 | 150 | ||
Просек : | 37,0 | 41,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.163 | 679 | 1.300 | 98 | 83 | 3 |
Женски | 2.289 | 356 | 1.318 | 492 | 116 | 7 |
УКУПНО | 4.452 | 1.035 | 2.618 | 590 | 199 | 10 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.053 | 361 | 13 | 0 | 362 |
Женски | 584 | 215 | 0 | 0 | 160 |
УКУПНО | 1.637 | 576 | 13 | 0 | 522 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 6 | 55 | 68 | 9 | 33 |
Женски | 1 | 3 | 64 | 12 | 4 |
УКУПНО | 7 | 58 | 132 | 21 | 37 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 13 | 19 | 27 | 9 | 11 |
Женски | 10 | 9 | 5 | 37 | 34 |
УКУПНО | 23 | 28 | 32 | 46 | 45 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 20 | 0 | 0 | 47 | |
Женски | 12 | 0 | 0 | 18 | |
УКУПНО | 32 | 0 | 0 | 65 |
Галерија
уреди-
Рибњак Бечеј
-
Рибњак Бечеј
-
Рибњак Бечеј
Референце
уреди- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Народна енциклопедија (1927)