Краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио Бачко Градиште 1387. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. Године 1580. било је српско место и имало је 4, а 1519. има 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Бачко Градиште шанац у потиској граници. Године 1720. било је још потпуно српско место и имало је 39 пописаних српских домова.
После развојачења потиске границе почело је у Бачком Градишту насељавање Мађара. У буни 1848/1849. године село је много страдало.
Подигнуто је 1857. године звоно на торањ православног храма. Звоно тешко 12 центи и 38 фунти излио је новосадски звоноливац Павле Валер.[1] Ново темпло урадио је иконорезац Јован Ситкеј из Старог Бечеја.[2]
Купили су претплатом Вукову књигу "Српске народне приповетке" 1870. године први умни људи из места: поп Стеван Кирић парох и учитељи, мушке школе - Симеон Нинковић, а женске школе - Милан Летић.[3]
У насељу Бачко Градиште живи 4215 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2029 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] |
|
|
| |
|
Мађари |
|
2.519 |
46,26% |
Срби |
|
2.417 |
44,38% |
Југословени |
|
151 |
2,77% |
Хрвати |
|
67 |
1,23% |
Роми |
|
51 |
0,93% |
Црногорци |
|
40 |
0,73% |
Муслимани |
|
12 |
0,22% |
Словаци |
|
3 |
0,05% |
Русини |
|
3 |
0,05% |
Буњевци |
|
3 |
0,05% |
Словенци |
|
2 |
0,03% |
Немци |
|
2 |
0,03% |
Албанци |
|
2 |
0,03% |
Украјинци |
|
1 |
0,01% |
Македонци |
|
1 |
0,01% |
Бошњаци |
|
1 |
0,01% |
непознато |
|
84 |
1,54% |
Становништво према полу и старости[7]
|
|
м |
| |
|
? |
10 |
|
|
7 |
80+ |
37 |
|
|
87 |
75—79 |
53 |
|
|
140 |
70—74 |
114 |
|
|
144 |
65—69 |
106 |
|
|
174 |
60—64 |
154 |
|
|
167 |
55—59 |
139 |
|
|
149 |
50—54 |
173 |
|
|
179 |
45—49 |
239 |
|
|
208 |
40—44 |
194 |
|
|
191 |
35—39 |
182 |
|
|
197 |
30—34 |
166 |
|
|
165 |
25—29 |
171 |
|
|
158 |
20—24 |
194 |
|
|
131 |
15—19 |
231 |
|
|
192 |
10—14 |
181 |
|
|
160 |
5—9 |
178 |
|
|
179 |
0—4 |
145 |
|
|
150 |
Просек : |
37,0 |
|
|
41,1 |
|
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
- ^ Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, I. knjiga., Zagreb : Bibliografski zavod d.d., 1925, str. 114
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.