Врт

(преусмерено са Башта)
Повртњак је кућна башта - утилитарни зелени простор.
Репрезентативни, предњи део окућнице – врт.
Hortus conclusus (између 1410. и 1420).
Клаустер цркве S. Matteo из XIII-XIV века, Ђенова.

Врт, башта или градина је испланирани простор, обично у екстеријеру, који се користи за презентацију, гајење и уживање у биљкама и осталим облицима природе. Врт чине и природни и вештачки материјали. Најуобичајенији облик врта је окућница[1]. У врту се може узгајати различито биље, цвеће, воће и поврће. Може бити и јавни рекреативни простор или парк, обично украшен биљкама и дрвeћем (ботаничка башта, нпр.).[2]

Иако се појмови врт и парк могу користити као синоними, они имају и различита значења па су отуда могуће и разлике између вртне, парковске и пејзажне уметности или архитектуре. Вртом се најчешће назива простор који је уско везан уз архитектонски објекат, који функционално и естетски надопуњује. Парк је најчешће површина много већа од врта, што омогућује знатну заступљеност дрвећа, разноликост садржаја и објеката.[3]

У врту се може узгајати украсно зеленило, зељасто (цвеће) или дрвенасто, као и поврће (повртњак) или воће (воћњак). У вртној уметности познати су различити хортикултурни стилови.[4]

ЕтимологијаУреди

Врт је реч словенског порекла. У српском језику се користе и изведенице, каква је вртиште. Од речи врт изведена је и реч поврће - оно што се сади по врту.[[Категорија:]][5]

Башта је реч турског порекла, настала од турске речи Bahçe (Бахче), истог значења.[6]

Градина у словенским језицима има корен у речи оградити: градина (бугарски), zahrada (чешки и словачки), ogrod (пољски), огород (руски), а исти корен има и српски архаични назив градина.[7]

Реч врт у другим језицимаУреди

Сама дефиниција врта налази потпору у етимологији речи за појам врт на многим језицима, било да су живи или мртви. Као и код наше речи градина и у другим језицима овај појам има сличан корен. Староперсијске речи за “ограђени простор” биле су pairi-daeza, а њих су у хришћанској митологији усвојили да би описали Еденски вртрај на земљи. На грчком језику κρυπτος значи скривен а κήπος је врт. Енглески garden настало је од англо-саксонског gyrdan – затворити; немачки der Garten од старогерманског gart или француски le jardin од англофранцуског gardin са истим значењем – затворити; дански have (врт) потиче од "det hegnede" (затворити)...

У средњем веку и ренесанси био је устаљен иконографски тип hortus conclusus затворени врт са Богородицом и Христом. Још један тип врта - средњовековни манастирски врт клаустер у основи крије затвореност (лат. claustrum = затворени простор).

Код језика који употребљавају идеографско писмо као што су кинески и јапански из графеме која означава врт препознаје се затворени облик .[7]

Појмови башта и врт у српском језикуУреди

У српском се башта и врт употребљавају као синоними уз још неке углавном оријенталне или архаичне појмове и везују много чешће за утилитарност, него за украсну функцију. Тако Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка о врту говори на следећи начин:

Тридесет година касније Мала енциклопедија Просвета третира врт на исти начин уносећи дилему да ли је врт ораница:

Каснија енциклопедијска издања Југославенског лексикографског завода: Опћа као и Шумарска енциклопедија немају енциклопедијске јединице башта и/или врт.

Данас су се донекле појмови искристалисали па се појам башта углавном употребљав за утилитарни зелени простор: повртњак, воћњак, утилитарни део окућнице, док се вртом називају орнаментални простори, почев од окућница (предњи део) до стилских вртова приватног и јавног карактера блискијих парку (француски врт, пре него француска башта; пејзажни врт, а не пејзажна башта...). Изузетак су колекције живог биљног материјала: ботаничке баште, које се ређе називају ботаничким вртовима.[7]

Историја настанка вртоваУреди

 
Ограђивање је био зачетак уређења простора.

Према неким претпоставкама, врт је био најстарији облик људског планирања коришћења земљишта, претходећи чак изградњи колибе, зачетком архитектуре. При том је, наравно, врт представљао окућницу, ограђену грањем или камењем због заштите од опасности споља. Без обзира колико су такве претпоставке тачне, без сумње је истина да је чин ограђивања био зачетак уређења простора, који је постепено довео до разноврсније и напредније градње. Без обзира што садња дрвета највише асоцира на подизање врта и ма колико неки аутори тај чин сматрају почецима[10], ипак је веза врта и ограђивања много важнија. Тако још Волпол наводи Рептонову дефиницију врта: „врт је део земљишта ограђен од стоке, намењен коришћењу и човековом уживању, одржаван или треба да буде такав“. [11]

Стари векУреди

Први велики уређени вртови појавили су се развојем великих цивилизација које су настајале у долинама великих река. Најстарији познати вртови потичу из Старог Египта, Вавилона, Персије и других античких земаља које су се развиле на обалама Медитерана.[12]

 
Слика на зиду гробнице главног баштована Канаха, на којој је представљен Амонов врт у храму у Карнаку (почетак 14. века п.н.е.

Стари Египћани су развили мреже канала за наводњавање, па су тако успешно узгајали винову лозу, воће, поврће, и житарице за време сушних периода. Тако стечена искуства, користили су и за гајење вртова. Вртови у Старом Египту имали су правилан геометријски облик. Били су подељени на мање правоугаоне и квадратне површине, које су биле раздвојене оградицама од сушене опеке или живе ограде. Један део врта је био намењен за уживање. У својим вртовима гајили су само корисне биљке: маслине, смокве, нарове, урме и др, а дрвеће су садили у правилним редовима. Од цвећа су највише користили врсте јарких боја и опојних мириса. О томе колико су Стари Египћанни покланјали пажнје вртовима говори податак да је фараон Аменофис (Аменхотеп I) имао велики врт са ретким биљкама у коме се налазио базен изграђен од гранита, величине 1500 х 30 м. Краљица Хатшепсут послала је своју делегацију да донесу 32 саднице мирте, размножене Теми, док је Тутмос I из Палестине донео ретке биљке, које су касније биљке чак и оцртане на зидовима његове палате.

 
Предпоставка о томе како су могли изгледат вавилонски висећи вртови

На подручју између Тигра и Еуфрата су се развијале велике државе: Асир, Акид, Вавилон, Медеја, Персија. Становништво тих простота углавном се бавило пољопривредом, јер су реке сваке године плавиле и остављале за совом плодан муљ на коме су добро успевале разне биљне врсте. Најпознатији вртови са тих простора су Вавилонски висећи вртови, односно Семирамидини вртови. Чиниле су их 4 терасе. Прва је била димензија 45 х 40 м, друга 40 х 30 м, док су се трећа и четврта сужавале према врху. Грађени су тако што је на површину ових тераса прво наношена смола, како вода неби неконтролисано отицала, а затим дебели слој земље. Верује се да је вртове за своју жену Самирамиду саградио вавилонски владар Набукодоносор. Све се заливало помоћу система канала, премазаних такође смолом. Вода се подизала до горње терасе, одакле је пуштама у канале. Врт се налазио у Вавилону поред капије богиње Иштар. Проглашен је за једно од 7 светских чуда старога века.[12]

Вртови Старог РимаУреди

 
Макете Хадријанове виле и околног врта у Тиволију
 
Топијарне форме или зелене скулптуре

У Старом Риму вртови - хортуси су се формирали у близини кућа - домуса. Најчешће су то била унутрашња дворишта у оквиру куће атријуми, углавном четвртастог облика и оивичена колонадом. У средини се налазио базен за сакупљање кишнице. У хортусима се гајило воће и поврће, али и украсне жбунасте врсте у виду топијарних форми. Топијарне форме први пут се појављују у римским вртовима, а представљају скулптуре направљене од дрвећа и жбуња густе крошње.[13] Простор су допуњавале мале скулптуре богова, заштитника кућних огњишта, као и бисте предака. Богати Римљани су имали и своје виле и летњиковце изван градова, које су служиле за одмор и имале су величанствене вртове. Позната је Хадријанова вила у близини Рима. На излазу из градова постојале су мање уређене зелене површине где је војска пред походе постављала своје кампусе.

 
Нептунова фонтана у старом, ренесансном делу Арборетума Трстено

Ренесансни вртовиУреди

У периоду ренесансе долази до препорода античке културе, што се одражава и на вртну уметност. Богати почињу да граде домове изван градова, а око њих, ради свог уживања, подижу вртове. Ренесансне вртове одликује велики број различитих архитектонских елемената, какви су каскаде, зидови, стубови, фонтане, скулптура, као и бројне водене површине. Овај стил се одаљио од природе, постао је ближи архитектури. Најпознатији вртови ренесансног стила су Вила Десте у близини Рима, Ватикански вртови, вила Медичи у Фиренци, вила Гамбрија и друге.[12] Леп пример ренесансног врта може се видети у Арборетуму Трстено, у близини Дубровника.[14]

 
Поглед на Беч и врт из дворца Белведере (Бернардо Белото, 1758 - 1761, уље на платну)

Барокни вртовиУреди

 
Пример геометријски обликованог партера у барокном врту

Најзначајније одлике барокног врта су богатство, раскош, употреба скупих материјала, пренатрпаност детаљима, орнаменталност, грандиозност, а пре свега правилне геометријске форме. Основна начела овог вртног стила обухватала су стварање готово савршеног распореда: геометријска подела на главне и секундарне осе симетрије, које обликују канали, вртна језерца и стазе које се секу под правим углом. Ови вртови најчешће су великих димензија, а нарочито се истиче велика дужина стаза, дрвореда, редова скулптура, чиме постиже визуелни ефекат још веће дубине терена. Централни део врта представља партерни цветњак који је обично изведен од врло компликоване геометријске шаре и оивичена ниско орезаном живом оградом, цвећем или украсним камењем. У средини се често налази фонтана или нека скулптура. Најлепши детаљ барокног врта је узорак арабеске. Декоративни партери обликовани су резањем топијарних облика ниских живица од шимшира, а за просторе између њих коришћен је бели шљунак, како би се створио привлачан контраст у односу на травнату позадину. Посебан шарм врту су давале боје сезонског цвећа.[15] Најпознатији барокни врт је врт Версајског дворца у близини Париза, грађен за Луја XIV 1661-1668 године. Познати су још и парк Сент Џемс у Гриничу (Енглеска), врт дворца Белведере поред Беча, дворца Нинфенбург у Немачкој, Царско Село, Летња Башта, Павловски парк у Русији и други.

Пејзажни стилУреди

 
Пејзажни стил енглеских вртова

Због засићености фигура и вештачких материјала у ренесансним и барокним вртовима јавила се потреба код људи да се врате природи. Из те идеје настао је пејзажни стил. Пејзажни сил се јавио најпре у Француској и Енглеској да би се касније проширио на остатак света, па се и данас као такав изучава и пројектује у циљу успостављања баланса између човекових активности и потребе за очувањем животне средине. Главне одлике пејзажних вртова су то да се уносе природни материјали. Уместо фонтана, граде се потоци. Биљке се не орезују и не саде у редове, већ се праве неправилне групе у којима свака биљка има довољно простора да развија свој хабитус. Травњаци се постављају на неравне терене, неправилног су облика, стазе су од рустичних материјала, често само од утабане земље, а избегавају се степенице и потпорни зидови. Постављају се цветне групације, неправилно оивичене, са пуно осврта на слагање боја и висина.[12] Ове вртове одликују архитектонски детаљи попут малих храмова, скулптура, камених клупа и слични, који су најчешће полускривени у зеленилу.

Уметност обликовања вртоваУреди

Вртна уметност или вртна архитектура је обликовање вртова и паркова употребом зеленила и других архитектонских и уметничких елемената, какви су стазе, скулптуре и мањи грађевински објекти. У ширем смислу може се посматрати и као обликовање зелених површина урбаних предела, које има еколошко и рекреативно значење и тада се говори о пејзажној архитектури. Вртна уметност често се назива и хортикултуром,[3] иако хортикултура у ужем смислу означава уметност, односно науку гајења цвећа, украсног дрвећа и жбуња, воћа и поврћа, посебно у вртовима или на плантажама.[16]

ПаркУреди

Парк је појам најближи појму врт (понекад и његов синоним). То је део земљишта у граду, или близу њега, који се одржава због декоративности и рекреације. Представља заштићени простор, у природном, делимично природном стању или посађен, који се користи за рекреацију и уживање. Може да садржи стене, земљу, воду, флору и фауну и травне површине. Парк може бити и подручје одржавано у свом природном стању као јавно власништво и у оквиру своје површине често укључује травњаке, шуму и пашњак припојен летњиковцу и користи се за гајење дивљачи и рекреацију. Парк је затворени део земљишта у коме је дивљач и који је подржан краљевским прописом или потврдом.[2]

Вртови по типу или стилуУреди

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Turner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York
  2. 2,0 2,1 Guralnik, D. B. (1986): Webster's New World dictionary of the American language. Prentice Hall Press (New York). 2nd college edition, Book ISBN. 0671418092
  3. 3,0 3,1 „vrtna umjetnost”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 1. 1. 2020. 
  4. ^ „vrt”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 1. 1. 2020. 
  5. ^ Nikolić Viduša, Petko. „VRT”. Приступљено 9. 7. 2020. 
  6. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 106. COBISS.SR 30905103
  7. 7,0 7,1 7,2 Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
  8. ^ Станојевић, С. (1928): Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. I књига А-З, Библиографски завод Д. Д. Загреб О. Ф. (Франгеш Отон Др. проф. Унив. — Загреб.)
  9. ^ Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија. 2, М-Ш (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959.
  10. ^ Симић, Н. (1967): Историја уметности и хортикултуре. Шумарски факултет, Београд.
  11. ^ Walpole, H. (1771): ‘'The modern taste in gardening', in Anecdotes of Painting in England, Vol. 4.
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 Bulatović, Radivoje. „Istorija vrtova”. Živeti sa biljkama. Приступљено 10. 7. 2020. 
  13. ^ Krstić, Aleksandra (1964). Vrtna umetnost : istorijski pregled. 41. Beograd: Umetnička akademija. 
  14. ^ „Arboretum Trsteno”. Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti. Приступљено 3. 5. 2017. 
  15. ^ „Barokni vrt: želja za razigranim oblicima”. Gardena. Приступљено 10. 8. 2020. 
  16. ^ Guralnik, D. B. (1984). New World Dictionary. Prentice Hall Press. 

Спољашње везеУреди