Бајка о попу и његовом помоћнику Балди
Бајка о попу и његовом помоћнику Балди (рус. Сказка о попе и о работнике его Балде)) бајка је Александра Пушкина написана 13. септембра 1830. године у Болдином, а објављена постхумно 1840. године. Као основа за стварање ове бајке послужила му је руска народна баојка коју је записао у Михајловском.[1]
| Бајка о попу и њеоговом помоћнику Балди | |
|---|---|
 Балда, 1899. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Сказка о попе и о работнике его Балде |
| Аутор | Александар Пушкин |
| Земља | Руска Империја |
| Језик | руски |
| Жанр / врста дела | бајка |
| Издавање | |
| Издавање | 1840. године |
Историјат настанка бајке уреди
Пушкин је читао бајку у лето 1831. године Николају Гогољу у Царском селу. Гогољ је писао Григорију Данилевском о томе да му је Пушкин читао „бајке руске народне - не Руслана и Људмилу, него у потпуности руске”.[2] И даље о тој бајци: „Једна је бајка чак без стопа, само с римом и незамислива дивота". Гогољева опаска „без стопа” је повезана с тиме што је Пушкин написао бајку акценатским стихом с парном римом, сатиричког монолога за пучко позориште.[1]
Године 1840. руски песник Василиј Жуковски први је објавио ову бајку, али је због цензуре попа заменио трговцем Кузмом Остополом.[1] Тек је 1882. године у сабраним делима уредника П. Јефремова бајка била објављена према рукопису. У издањима за широку публику до почетка 20. века бајка је била објављивана у цензурираној верзији.[3]
У доба ССР била је призната ауторска верзија, међутим Руска православна црква покушавала је да популаризује цензурисану верзију.[4][5]
Садржај уреди
Бајка започиње према класичној руској традицији речима :
Живео једном поп један,
А био је прави глупан.
Даље се говори о томе како је поп шетао сајмом и сусрео сељака по имену Балда, те га запослио за малу плаћу („За три ударца по глави годишње” - такав је услов поставио сељак). Након тога је Балда почео живети у поповом дому и савесно радити. Након неког времена попа су почеле мучити сумње у договор, те је према савету попадије дао Балди немогућ задатак да избегне ударце :
Кад наједеш се каше своје,
Покупи ти дуге моје.
Непоколебљиви Балда је отишао покупити дуг. На обали мора је пронашао ђаволе и лукаво наплатио од њих злосретни дуг, а по повратку затражио од попа своју исплату. Поп се приморао да подметне главу; добио је сва три ударца, а након трећег га је напустио разум.
Бајка завршава :
А Балда му рече прекорно:
Могао си проћ и јефтино.
Референце уреди
- ^ а б в Bondi, S., Bajka o popu i o njegovu pomoćniku Baldi, Sabrana djela u 10 tomova, ur. D. Blagoj, GIHL, 1959., Ruska virtualna biblioteka
- ^ Gogolj, N.V., Pismo Danilevskom, A.S. (2. studenog 1831., Sankt Peterburg), Gogolj N.V., Sabrana djela u 14 tomova, AN SSSR, Institut ruske književnosti (Puškinski dom), Moskva-Lenjingrad, 1937.-1952., tom 10, Pisma 1820.-1835., ur. V. Gippius, 1940., str. 214.
- ^ Bondi, S., Zenger, T., Izmajlov, N., Slonimski, A., Cjalovski, M., Napomene, Puškin A.S., Sabrana djela u 16 tomova, AN SSSR, Moskva-Lenjingrad, 1937.-1959., tom 3, knjiga 2, Stihovi, 1826.-1836., Bajke, 1949., str. 1303-1304
- ^ Vasiljev, J., RPC vnov' ohotits'a na Baldu, Radio Svoboda, 1. 5. 2011.
- ^ Jefimova, J., "Skazka o pope i rabotnike jego Balde" A.S. Puškina prevratilas' v "Skazku o kupce Kuz'me Ostalope", 1tv.ru, 2. 5. 2011.
Спољашње везе уреди
- Бајка о попу и његовом помоћнику Балди на сајту Lib.ru