Бања је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 3013 становника.

Бања
Панорама Бање
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаПрибој
Становништво
 — 2011.Раст 3013
Географске карактеристике
Координате43° 33′ 22″ С; 19° 33′ 46″ И / 43.5561° С; 19.5628° И / 43.5561; 19.5628
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина717 m
Бања на карти Србије
Бања
Бања
Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31337
Позивни број033
Регистарска ознакаPB

Географија уреди

Бања је место извора термоминералне воде, температуре 38 °C (степени Целзијуса). У Бањи још постоје стационар са великим и три мала базена, приватни велики базен, на месту незавршеног хотела и Манастир Бања, посвећен Светом Николи. Манастир је грађен за време Немањића, отприлике кад и Манастир Милешева.

Један део бање враћен је у фебруару 2013. Српској православној цркви, епархији милешевској.[1]

Историја уреди

Године 1154. путописац Идризи означио је на својој карти свијета мали град Бању на ријеци Лим.[2] Свети Сава је 1219. године прогласио манастир Бању за једно од првих осам епископских сједишта Српске православне цркве, установивши на подручју жупе Дабар нову Дабарску епархију.[2] Археолози Завода за заштиту споменика културе су 2012. поред манастира Бања открили остатке средњовјековног града и остатке првобитног манастира Светог Николе Дабарског.[2]

Манастир са православном црквом посвећеној Св. Николи, је задужбина српског владара Стефана Уроша III "Храпавог". Урош се опоравио ту пијући воду са лековитог топлог извора. Првобитни манастир је страдао у пожару, а обновљен је у трећој деценији 14. вијека, у доба краља Стефана Дечанског.[2] Манастир је више пута страдао и био обновљен. Последњи пут га је обновио Дионисије Вранешевић са народом. После тога 1875. године Турци су га порушили, а у спаљеној цркви без крова уселила се турска војна посада. Поред цркве је и даље лековита топла вода, на чијем току се у другој половини 19. века окретао воденички точак.[3]

Образовање уреди

Основна школа Никола Тесла је једина школа на Бањи. Она потиче још из 1853. године.

Демографија уреди

У насељу Бања живи 1676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 707 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.639
1953. 1.765
1961. 2.148
1971. 2.300
1981. 2.164
1991. 2.157 2.136
2002. 2.163 2.225
2011. 3.013
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.129 98,42%
Црногорци
  
16 0,73%
Украјинци
  
3 0,13%
Хрвати
  
1 0,04%
Бугари
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
8 0,36%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Црква обнавља Прибојску бању („Вечерње новости“, 2. септембар 2013)
  2. ^ а б в г „Прибој: Откривени остаци града из XII вијека”. Радио-телевизија Републике Српске. 02. 07. 2012. Приступљено 03. 07. 2012. 
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1883. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди