Бањолучка бискупија
Бањолучка бискупија (лат.: Dioecesis Banialucensis) је бискупија Католичке цркве и једна од четири територијалне јединице у Католичке цркве у Босни и Херцеговини. Основана је 5. јула 1881. године булом папе Лава XIII Ex hac augusta. Члан је Бискупске конференције Босне и Херцеговине.

Надлежни бискуп је Жељко Мајић, а сједиште бискупије се налази у Бањој Луци.
Бањолучка бискупија има 45 жупа у шест деканата које пасторизирају дијецезански свећеници и фрањевци, а једну жупу траписти из самостана Марије Звијезде. Катедрална црква је посвећена св. Бонавентури. Земљотрес у Бањалуци 1969. је тешко оштетио катедралу. Године 1973. је изграђена данашња катедрала.
Историја
уредиБискупија је основана 5. јула 1881, као суфраганска бискупија Врхбосанске митрополије. Године 1887, у Бањој Луци је била изграђена Катедрала Светог Бонавентуре која је разрушена у земљотресу из 1969. године. Савремено здање катедрале је подигнуто 1974. године.
Бискупија се великим дијелом простире на територију Републике Српске с историјским српским већинским становништвом. Већина католика на територији бискупије су Хрвати. Године 1990. у бискупији је било око 91.000 католика.[1] Рат у Босни и Херцеговини је довео до смањивања броја католика; највећи број хрватских католика данас живи у Хрватској. Тренутно, у бискупији број католика износи око 40.000, односно двоструко мање, него што је било прије рата. Многи католички храмови су или разрушени у току борбених дејстава, и након завршетка рата њихово обнављање је био главни задатак бискупије.
Деканати и жупе Бањолучке бискупије
уредиБањолучки деканат
уреди
|
Ливањски деканат
уреди
|
Јајачки деканат
уреди- жупа Јајце
- жупа Кључ
- жупа Лисковица
- жупа Мркоњић Град
Прњаворски деканат
уреди
|
Босанско-Градишки деканат
уреди- жупа Босански Александровац
- жупа Босанска Градишка
- жупа Долина
- жупа Нова Топола
Бихаћки деканат
уреди
|
|
|
Ординариј Бањолучке бискупије
уредиапостолски управитељ резиденцијални бискуп помоћни бискуп
Слика | Име | У служби |
---|---|---|
Јосип Штадлер | именован 18. новембра 1882. - 27. марта 1884. разријешен | |
Маријан Марковић, O.F.M. | именован 27. марта 1884. - умро 20. јуна 1912. | |
Јосип Стјепан Гарић, O.F.M. | именован 14. децембра 1912. - умро 30. јуна 1946. | |
Смиљан Фрањо Чекада, O.F.M. | именован 8. јула 1946. – 1951. разријешен | |
Драгутин Челик | именован 15. децембра 1951. – 11. августа 1958. | |
Алфред Пихлер | именован 22. јула 1959. – 15. маја 1989. пензионисан | |
Фрањо Комарица | именован 15. маја 1989. - 8. децембра 2023. пензионисан | |
Марко Семрен, O.F.M. | именован 15. јула 2010. - 15. јул 2024. пензионисан | |
Жељко Мајић, O.F.M. | именован 8. децембра 2023. - тренутно |
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.