Бедем
Бедеми су коришћени да би повезали куле и капије у затворену целину која је штитила зграде и људе у својој унутрашњости од спољашњих нападача. Били су практично непробојни због чега су се нападачи најчешће окретали покушајима да освоје капије. [1]
Делови бедемаУреди
Бедеме су чинили зидови на чијим су се равним врховима налазили грудобрани окренути ка споља иза којих се налазила стаза за посаду.
ГрудобранУреди
Грудобрани су пружали заштиту браниоцима од стрела и омогућавали су им лакши напад на противника.
- Грудобрани су били широки 45 cm, а чинили су их наизменично поређани нижи (дужине 45 cm, висине 55 cm) и виши (дужине 155 cm, висине 165cm) делови. Виши делови су често у себи имали мале прорезе (тзв. пушкарнице) које су служиле за извиђање и испаљивање разних пројектила (стрела, касније метака) на противнике.
- Стазе иза грудобрана биле су широке 150 cm, а често и шире. Ка унутрашњости обично није било никакве ограде, али није био редак ниски зид или чак дрвена ограда.
ЗидУреди
Освајање бедемаУреди
ТунелиУреди
Често су нападачи копали тунеле до темеља бедема да би их урушили и отворили пролаз у унутрашњост.
БомбардовањеУреди
Током опсада коришћене су разне справе (катапулти, требушети, касније топови) које су испаљивале пројектиле (камене блокове, касније ђулад) са циљем да поруше бедеме и тиме отворе пролаз.
ЛествеУреди
Приликом јуриша на бедеме коришћене су и лестве које су прислањане уз њих да би се војска попела на бедеме и продрла у утврду.
Познати бедемиУреди
- У средњем веку није постојао никакав грађевински стандард због чега је немогуће причати о стандардним димензијама, али су овде изнети неки најчешћи подаци. Никаква реткост нису димензије које скроз одударају од оних које су овде изнете.