Бежаници

Варошица у Русији

Бежаници (рус. Бежаницы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Бежаничком рејону чији је уједно и административни центар.

Бежаници
Бежаницы
Бежаницы - главная улица.jpg
Главна улица у Бежаницима
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонБежанички рејон
ОснованXVI век
Варошица од1961.
Становништво
Становништво
 — 2016.3.630
Географске карактеристике
Координате56°58′00″ СГШ; 29°53′00″ ИГД / 56.966667° СГШ; 29.883333° ИГД / 56.966667; 29.883333Координате: 56°58′00″ СГШ; 29°53′00″ ИГД / 56.966667° СГШ; 29.883333° ИГД / 56.966667; 29.883333
Временска зонаUTC+3
Бежаници на мапи Русије
Бежаници
Бежаници
Бежаници на мапи Русије
Бежаници на мапи Псковске области
Бежаници
Бежаници
Бежаници на мапи Псковске области
Остали подаци
Поштански број182840
Позивни број+7 81141
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 204 551
ОКТМО код58 604 151 051

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 3.630 становника.

ГеографијаУреди

Варошица Бежаници налази се у централном делу Бежаничког рејона између корита реке Љсте на западу и језера Дубец на истоку. Бежаници се налазе на око 180 километара југоисточно од Пскова, и на око 82 километра северозападно од Великих Лука, а кроз варош пролази значајан друмски правац који повезује та два града.

Кроз насеље пролази и железничка пруга на релацији ДноНовосокољники.

ИсторијаУреди

Село Бежаници основали су током XVI века избеглице из околних градова, па отуда и сам назив места. У писаним изворима насеље се први пут појављује на једној топографској мапи из 1581. године и та година се сматра званичном годином оснивања варошице. Крајем XVI и почетком XVII века кроз насеље је пролазио важан трговачки пут и већ у то време Бежаници су важили за значајно транзитно и трговачко место. Занимљиво је да је 1709. године кроз село пропутовао император Петар Велики на путу ка Полтави где се одиграла важна Полтавска битка.

Значајну улогу у развоју села у периоду XVIII19. век одиграла је племићка породица Филозофових чије имање се налазило у суседном селу Богдановско (данас Красноје Солнце). Прву сеоску школу основала је 1870. Ана Филозофова, филантропкиња и зачетница руског феминистичког покрета. На њену иницијативу у селу је 1897. отворена и прва јавна библиотека, установа која од 2003. носи њено име.

Године 1901. кроз село пролази железничка пруга од Дна ка Новосокољникима. Десет година касније отворена је и прва болница.

Према статистичким подацима из 1914. село Бежаници је имало 990 становника.

Од свог оснивања па све до почетка 20. века село се налазило у административним границама Новоржевског округа, а након оснивања Бежаничког рејона 1927. Бежаници постају и рејонски административни центар. Одлуком локалних власти од 1961. дотадађње село Бежаници добија административни статус полуурбаног насеља у рангу варошице.

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.333 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 3.630 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
1.3821.3313.9754.7276.213[2]4.846[3]4.333[4]3.630

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала на датум 16. 04. 2016. Приступљено 14. 04. 2016. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди