Бездан

насеље у Сомбору, Западнобачки округ, Србија

Бездан (мађ. Bezdán) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 3.269 становника, што је за 29,3% мање у односу на 2011. када је било 4623 становника. До 1963. ово насеље је било седиште Општине Бездан коју су чинила насељена места: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан и Колут. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор. Популарно се назива „водено насеље”, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Бездан је једно од већих сеоских насеља у Бачкој. Пољопривреда је најважнија привредна грана.

Бездан
Католичка црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2022.Пад 3.269
 — густина38,6/km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 06″ С; 18° 55′ 34″ И / 45.85166° С; 18.92598° И / 45.85166; 18.92598
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина98 m
Површина84,7 km2
Бездан на карти Србије
Бездан
Бездан
Бездан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25270
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Географија

уреди

Бездан је лоциран 5 km од хрватске границе, 8 km од мађарске границе те 17 km од Сомбора. Посебно се истичу пошумљене површине (више од 10% територије), што није карактеристично за војвођанска насеља. Бездан и околина је одлично место за оне који воле природу, риболов и лов. Воде и ваздух су чисти јер у околини нема индустријског загађивача.

Историја

уреди

Бездан је старо војвођанско насеље. Први пут је поменут 1305. године, под називом Battyan. 1341. године назив је промењен у Берчан. Насеље је уништено у XIV веку под најездом Турака. У XV веку помиње се као мало рибарско место. Протеривањем Турака почиње неорганизовано насељавање Дунавом. Први становници су били Пољаци, Чеси, Немци и други словенски народи. 1762. године почиње планска колонизација и грађење насеља. 1755. године изграђена је прва црква. Данашња црква је изграђена 1846. године и од тада се село развија у правцу истока.

После 1918. г. Бездан је припао Краљевини СХС. У данима након ослобођења Сомбора и овог дела Бачке од фашизма, у Бездану је, почетком новембра 1944. године, на рубу Штрбачке шуме стрељано преко 120 овдашњих грађана, без разлога и без суђења, а још око 200 Безданаца страдало је у наредним данима и недељама. После Другог светског рата у Бездан је колонизовано око 400 особа из околине Лиштице и Посушја у Херцеговини, те из околине Госпића.[1]

Половином 19. века до Бездана је продужен крај Великог бачког канала, а на Дунаву крај Бездана 1856. г. саграђена је прва бетонска преводница у Европи, која је представљала нови улаз у Францов (Велики бачки) канал. У другој половини 19. века од некадашњег крака Дунава настао је, између Баје и Бездана, и Бајски канал, са Шебешфок-браном на улазу у Бездан.[1]

У Бездану се, на Жакаровим разбојима и данас производи јединствени бездански дамаст,[2] који је уврштен на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.[3]

Спорт

уреди

Демографија

уреди

У насељу Бездан живи 4293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 1990 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 6.691
1953. 6.681
1961. 6.813
1971. 6.427
1981. 6.085
1991. 5.472 5.270
2002. 5.263 5.507
2011. 4.569
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
2.983 56,67%
Срби
  
1.256 23,86%
Хрвати
  
424 8,05%
Југословени
  
141 2,67%
Роми
  
50 0,95%
Црногорци
  
25 0,47%
Немци
  
20 0,38%
Муслимани
  
15 0,28%
Буњевци
  
11 0,20%
Румуни
  
9 0,17%
Словаци
  
5 0,09%
Бугари
  
4 0,07%
Словенци
  
3 0,05%
Руси
  
3 0,05%
Бошњаци
  
2 0,03%
Македонци
  
1 0,01%
непознато
  
13 0,24%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.100 2.202 2.480 2.379 2.283 2.118 1.990


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 489 561 400 353 118 44 17 6 1 1 2,64
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.158 653 1.282 110 111 2
Женски 2.331 371 1.310 521 129 0
УКУПНО 4.489 1.024 2.592 631 240 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.052 416 3 1 221
Женски 645 159 0 0 175
Укупно 1.697 575 3 1 396
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 10 115 79 47 62
Женски 2 9 83 55 5
Укупно 12 124 162 102 67
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 5 36 17 25
Женски 5 3 22 34 80
Укупно 6 8 58 51 105
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 14 0 0 0
Женски 13 0 0 0
Укупно 27 0 0 0

Референце

уреди
  1. ^ а б BEZDAN – Ravnoplov
  2. ^ „Oprema”. bezdanski damast. „Novi Novitet–Dunav” DOO. Приступљено 22. 3. 2019. 
  3. ^ „ЛИСТА ЕЛЕМЕНАТА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”. nkns.rs. Приступљено 22. 3. 2019. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди