Бездан

Бездан
Бездан;
	Католичка црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2011.	4623
— густина	62/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 06″ С; 18° 55′ 30″ И / 45.851666° С; 18.925° ИКоординате: 45° 51′ 06″ С; 18° 55′ 30″ И / 45.851666° С; 18.925° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	98 м
Површина	84,7 км2
	Бездан Бездан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	25270
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Бездан (мађ. Bezdán) је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 3.361 становника . До 1963. ово насеље је било седиште Општине Бездан коју су чинила насељена места: Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан и Колут. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор. Популарно се назива „водено насеље”, јер је окружен воденим токовима и до њега се може стићи само преко мостова. Бездан је једно од већих сеоских насеља у Бачкој. Пољопривреда је најважнија привредна грана.

У Бездану се налазе Музеј парфемских бочица Пудар и Капела Светог Тројства у Бездану.

У близини се налази Безданска Бања.

ГеографијаУреди

Бездан је лоциран 5 km од хрватске границе, 8 km од мађарске границе те 17 km од Сомбора. Посебно се истичу пошумљене површине (више од 10% територије), што није карактеристично за војвођанска насеља. Бездан и околина је одлично место за оне који воле природу, риболов и лов. Воде и ваздух су чисти јер у околини нема индустријског загађивача.

ИсторијаУреди

Бездан је старо војвођанско насеље. Први пут је поменут 1305. године, под називом Battyan. 1341. године назив је промењен у Берчан. Насеље је уништено у XIV веку под најездом Турака. У XV веку помиње се као мало рибарско место. Протеривањем Турака почиње неорганизовано насељавање Дунавом. Први становници су били Пољаци, Чеси, Немци и други словенски народи. 1762. године почиње планска колонизација и грађење насеља. 1755. године изграђена је прва црква. Данашња црква је изграђена 1846. године и од тада се село развија у правцу истока.

После 1918. г. Бездан је припао Краљевини СХС. У данима након ослобођења Сомбора и овог дела Бачке од фашизма, у Бездану је, почетком новембра 1944. године, на рубу Штрбачке шуме стрељано преко 120 овдашњих грађана, без разлога и без суђења, а још око 200 Безданаца страдалао је у наредним данима и недељама. После Другог светског рата у Бездан је колонизовано око 400 особа из околине Лиштице и Посушја у Херцеговини, те из околине Госпића.^[1]

Половином 19. века до Бездана је продужен крај Великог бачког канала, а на Дунаву крај Бездана 1856. г. саграђена је прва бетонска преводница у Европи, која је представљала нови улаз у Францов (Велики бачки) канал. У другој половини 19. века од некадашњег крака Дунава настао је, између Баје и Бездана, и Бајски канал, са Шебешфок-браном на улазу у Бездан.^[1]

У Бездану се, на Жакаровим разбојима и данас производи јединствени бездански дамаст,^[2] који је уврштен на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.^[3]

СпортУреди

ФК Спорт Бездан

ДемографијаУреди

У насељу Бездан живи 4293 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,2 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 1990 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	6.691
1953.	6.681
1961.	6.813
1971.	6.427
1981.	6.085
1991.	5.472	5.270
2002.	5.263	5.507

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Мађари	2.983	56,67%
Срби	1.256	23,86%
Хрвати	424	8,05%
Југословени	141	2,67%
Роми	50	0,95%
Црногорци	25	0,47%
Немци	20	0,38%
Муслимани	15	0,28%
Буњевци	11	0,20%
Румуни	9	0,17%
Словаци	5	0,09%
Бугари	4	0,07%
Словенци	3	0,05%
Руси	3	0,05%
Бошњаци	2	0,03%
Македонци	1	0,01%
непознато	13	0,24%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	4	7
80+	54	116
75—79	54	130
70—74	139	142
65—69	160	216
60—64	146	185
55—59	143	197
50—54	209	199
45—49	206	189
40—44	208	171
35—39	173	184
30—34	143	151
25—29	155	148
20—24	185	148
15—19	179	148
10—14	154	138
5—9	115	141
0—4	122	104
Просек :	40,2	44,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.100	2.202	2.480	2.379	2.283	2.118	1.990

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	489	561	400	353	118	44	17	6	1	1	2,64

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.158	653	1.282	110	111	2
Женски	2.331	371	1.310	521	129	0
УКУПНО	4.489	1.024	2.592	631	240	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.052	416	3	1	221
Женски	645	159	0	0	175
УКУПНО	1.697	575	3	1	396
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	115	79	47	62
Женски	2	9	83	55	5
УКУПНО	12	124	162	102	67
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	5	36	17	25
Женски	5	3	22	34	80
УКУПНО	6	8	58	51	105
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	0
Женски	13	0	0	0
УКУПНО	27	0	0	0