Беким Фехмију
Беким Фехмију (алб. Bekim Fehmiu; Сарајево, 1. јун 1936 — Београд, 15. јун 2010) био је српски и југословенски филмски и позоришни глумац албанског порекла. Фехмију је био први источноевропски глумац који је заиграо у Холивуду током трајања Хладног рата. Сматран је за једног од најбољих глумаца југословенске кинематографије.
| Беким Фехмију | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Пуно име | Беким Фехмију | ||||
| Датум рођења | 1. јун 1936. | ||||
| Место рођења | Сарајево Краљевина Југославија | ||||
| Датум смрти | 15. јун 2010. (74 год.) | ||||
| Место смрти | Београд Србија | ||||
| Супружник | Бранка Петрић (1968—2010) | ||||
| Деца | Хедон и Уликс Фехмију | ||||
| Битна улога | Бора у „Скупљачима перја“ (1967), васпитач Жарко у „Специјалном васпитању“ (1977), Халил-бег у „Роју“ (1966) | ||||
| IMDb веза | |||||
| |||||
КаријераУреди
Беким Фехмију је рођен у Сарајеву, Краљевини Југославији 1. јуна 1936. године. Његова породица је пореклом албанска са Косова. Отац му се звао Ибрахим (1892—1951), а мајка Хедија Фехмију. Студирао је Факултет драмских уметности у Београду, од 1956. до 1960. године, у класи професора Мате Милошевића[1]. У бившој Југославији је био велика звезда 1960-их и 1970-их година, прославио се у црно- таласном филму „Скупљачи перја“, али је глумио и у другим деловима Европе, нарочито у Италији. Имао је дугогодишњи уговор са италијанским режисером Дином де Лаурентисом, сарађивао је са Џоном Хјустоном, Оливијом де Хевиленд, Авом Гарднер, Дирком Богардом, Шарлом Азнавуром и другима.
Окушао се и у америчкој кинематографији, али га америчка публика није добро прихватила, и по неким критикама своју улогу у америчком филму „Авантуристи“ (1971) није добро одглумио, што је наводно уништило његове шансе да се пробије у Холивуду.[1] Такође, неки амерички критичари „Авантуристе“ описују као филм који „није успио да од Фехмијуа начини међународну звезду“.[2]
Самоиницијативно се престао бавити глумом 1987. године, „у знак протеста због антиалбанске пропаганде“[3]
Дана 15. јуна 2010. године извршио је самоубиство у свом стану у Београду.[4]
Приватни животУреди
Био је ожењен колегиницом, глумицом Бранком Петрић, са којом је имао два сина - Хедона и Уликса. Уликс (1968) се такође бави глумом.
Живео је са својом супругом, браћом и сестрама на релацији Београд-Приштина-Призрен[1].
У априлу 2001, у издању „Самиздата Б92“ објавио је књигу успомена „Блиставо и страшно“, коју је написао још 1985.[3]. Други део ове књиге објављен је постхумно, у јесен 2012. Говорио је неколико језика, у које спадају: српски, албански, македонски, турски, ромски, шпански, енглески, француски и италијански.
НаградеУреди
- На Фестивалу југословенског играног филма у Пули освојио је награду за улогу Халил-бега у филму „Рој“.
ФилмографијаУреди
| 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2010 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 14 | 18 | 5 | 1 | 1 | 39 |
| ТВ филм | 1 | 0 | 2 | 1 | 0 | 4 |
| ТВ мини серија | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 | 3 |
| ТВ кратки филм | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 16 | 20 | 8 | 2 | 1 | 47 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е ▲ | |||
| 1961. | Не убиј | Чувар у чекаоници | |
| 1962. | Саша | Марић | |
| 1964. | Под истим небом | Керим | |
| 1965. | Непријатељ | ||
| 1965. | Ко пуца отвориће му се | ||
| 1965. | Клаксон | ||
| 1965. | Девојка | ||
| 1966. | Рој | Халил-бег | |
| 1966. | Morgan: A Suitable Case for Treatment | ||
| 1966. | Време љубави | Милија | |
| 1966. | Топле године | ||
| 1967. | Протест | Иво Бајшић | |
| 1967. | Скупљачи перја | Бели Бора Перјар | |
| 1968. | Узрок смрти не помињати | Михајло | |
| 1968. | Прљаве руке | ||
| 1968. | Odissea, L' ТВ мини-серија | Улис / Одисеј | |
| 1970-е ▲ | |||
| 1970. | Авантуристи | Дакс Ксенос | |
| 1971. | Клопка за генерала | Доктор, обавјештајац ОЗНЕ | |
| 1971. | Ђавоља кичма | Капетан Виктор Калеб | |
| 1972. | Bekim Fehmiu në Shqipëri | глумио себе | |
| 1972. | Паљење Рајхстага | Георги Димитров | |
| 1973. | Libera, amore mio... | Сандро Пођи | |
| 1973. | Ultima neve di primavera, L' | Роберто | |
| 1974. | Testimone deve tacere, Il | Ђорђо Сирони | |
| 1974. | Cagliostro | Гроф Александер Каљостро | |
| 1974. | Gioco della verità, Il | ||
| 1974. | Deps | Депс | |
| 1974. | Кошава | Адам Миловановић | |
| 1975. | Павле Павловић | Павле Павловић | |
| 1975. | Permission to Kill | Александер Дијаким | |
| 1976. | Salon Kitty | Ханс Рајтер | |
| 1977. | Disposta a tutto | ||
| 1977. | Black Sunday | Мухамед Фазил | |
| 1977. | Специјално васпитање | Васпитач Жарко Мунижаба | |
| 1978. | Стићи пре свитања | Есад Љуми | |
| 1979. | Партизанска ескадрила | Мајор | |
| 1979. | Vecchi e i giovani, I ТВ мини-серија | Аурелио Коста | |
| 1980-е ▲ | |||
| 1981. | Широко је лишће | ||
| 1982. | Voce, La | ||
| 1982. | Sarâb | Влсдар | |
| 1985. | Црвени и црни | Да Ђозо | |
| 1987. | Последња прича | ||
| 1987. | Дете по имену Исус | Свети Јосиф | |
| 1989. | Disperatamente Giulia | Армандо Зани | |
| 1990-е ▲ | |||
| 1998. | Cuore e la spada, Il | Гормонд | |
| 2010-е ▲ | |||
| 1998. | Genghis Khan: The Story of a Lifetime | ||
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 IMDB, „Беким Фехмију“ (језик: енглески)
- ^ Преглед „Авантуриста“ у филмској секцији „Њујорк тајмса“
- ↑ 3,0 3,1 Интервју Бекима Фехмијуа за „Време“ (језик: српски)
- ^ Blic Online | Tragična smrt Bekima Fehmijua, Приступљено 5. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
| Беким Фехмију на Викимедијиној остави. |
- Беким Фехмију на сајту IMDb (језик: енглески)
- Бистрица ће бити његов гроб („Ало“, 17. јун 2010.)
- Последњи поздрав Белом Бори („Вечерње новости“, 17. јун 2010.)
- In memoriam Беким Фехмију - Широко је лишће („РТС“, 16. јун 2010.)
- Дуго путовање Белог Боре до Кана („Политика”, 27. март 2017)
- Бранка Петрић: Бекимова и моја прича нема тужан крај (Б92, 9. април 2017)