Беким Фехмију
Беким Фехмију (алб. Bekim Fehmiu; Сарајево, 1. јун 1936 — Београд, 15. јун 2010) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.[1][2] Био је први источноевропски глумац који је наступио у Холивуду током трајања хладног рата. Сматран је за једног од најбољих глумаца југословенске кинематографије.[3]
| Беким Фехмију | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 1. јун 1936. | ||||
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија | ||||
| Датум смрти | 15. јун 2010. (74 год.) | ||||
| Место смрти | Београд, Србија | ||||
| Универзитет | Уметничка академија | ||||
| Занимање | глумац | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Бранка Петрић (в. 1968) | ||||
| Деца | Хедон и Уликс | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | 1953—1998. | ||||
| Битна улога | Рој — Халил-бег Скупљачи перја — Бели Бора Перјар Специјално васпитање — васпитач Жарко Мунижаба | ||||
| Потпис | .svg) | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Биографија
уредиМладост
уредиРођен је 1. јуна 1936. у Сарајеву у албанској породици из Ђаковице. Његов отац Ибрахим је усвојио свој средњошколски надимак Фехмију као презиме које је заменило оригинално Имер Халили.[4] Породица се преселила у Скадар, где су провели три године, а 1941. се вратила у Југославију где су се настанили у Призрену,[4] где је Беким провео детињство.[5] Основно и средње образовање завршио је у Призрену. Студирао је на Академији за позоришну уметност, од 1956. до 1960. године, у класи професора Мате Милошевића, код кога је и дипломирао.[6] Био је члан глумачког клуба своје гимназије у Призрену, а након дипломирања постао је члан Жупанијског народног позоришта у Приштини, јединог професионалног позоришта на албанском језику у Југославији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду 1960. године.[5]
Глумачка каријера
уредиУ бившој Југославији је био велика звезда 1960-их и 1970-их година, прославио се у црно-таласном филму „Скупљачи перја“, али је глумио и у другим деловима Европе, нарочито у Италији. Имао је дугогодишњи уговор са италијанским режисером Дином де Лаурентисом, сарађивао је са Џоном Хјустоном, Оливијом де Хевиленд, Авом Гарднер, Дирком Богардом, Шарлом Азнавуром и другима.
Окушао се и у америчкој кинематографији, али га америчка публика није добро прихватила, и по неким критикама своју улогу у америчком филму „Авантуристи“ (1971) није добро одглумио, што је наводно уништило његове шансе да се пробије у Холивуду.[6] Такође, неки амерички критичари „Авантуристе“ описују као филм који „није успио да од Фехмијуа начини међународну звезду“.[7]
Самоиницијативно се престао бавити глумом 1987. године, „у знак протеста због антиалбанске пропаганде“.[8]
Смрт
уредиФехмију је пронађен мртав 15. јуна 2010. године у свом стану у Београду. Први извештаји наводе да је извршио самоубиство.[9][10] Тадашњи министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, рекао је да је Фехмију пронађен упуцан у свом стану и да је пиштољ регистрован на Фехмијуово име.[11] Имао је 74 године. Његово тело је кремирано, а пепео развејан у Призренској Бистрици у Призрену, дому његовог детињства.[12]
Приватни живот
уредиБио је ожењен колегиницом, глумицом Бранком Петрић, са којом је имао два сина — Хедона и Уликса. Уликс Фехмију (1968) се такође бави глумом. Живео је са својом супругом, браћом и сестрама на релацији Београд–Приштина–Призрен[6].
У априлу 2001, у издању „Самиздата Б92“ објавио је књигу успомена „Блиставо и страшно“, коју је написао још 1985.[8] Други део ове књиге објављен је постхумно, у јесен 2012. Говорио је неколико језика, у које спадају: српски, албански, македонски, турски, ромски, шпански, енглески, француски и италијански језик.
Наслеђе
уреди
The New York Times га је назвао „југословенским срцоломцем” због његових младалачких освајања и познанстава са Брижит Бардо и Авом Гарднер. Деценијама након његовог последњег појављивања на екрану, читаоци водећег италијанског часописа за жене прогласили су га за једног од десет најатрактивнијих мушкараца 20. века.[3]
Фехмију се појавио у 41 филму између 1953. и 1998. године. Био је један од првих албанских позоришних и филмских глумаца који су глумили у позориштима и филмовима широм Југославије, са Абдурахманом Шаљом, Фаруком Беголијем и Енвером Петровцијем, појавивши се у низу улога које су промениле историју југословенске кинематографије и оставио трага у уметничком развоју на другим местима. До краја каријере глумио је у филмским продукцијама на девет језика, укључујући балканске језике, француски, шпански, енглески и италијански.[3]
Самиздат Б92 је 2001. објавио књигу мемоара Бекима Фехмијуа под насловом Блиставо и страшно, која описује његов живот до 1955, односно године када је постао глумац.[4]
Награде
уреди- На Фестивалу југословенског играног филма у Пули освојио је две узастопне награде за најбољу споредну мушку улогу, за улогу Халил-бега у филму „Рој“ (1966) и Белог Боре Перјара у „Скупљачима перја“ (1967).
Филмографија
уреди| 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2010 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 14 | 18 | 5 | 1 | 1 | 39 |
| ТВ филм | 1 | 0 | 2 | 1 | 0 | 4 |
| ТВ мини серија | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 | 3 |
| ТВ кратки филм | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 16 | 20 | 8 | 2 | 1 | 47 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е ▲ | |||
| 1961. | Не убиј | Чувар у чекаоници | |
| 1962. | Саша | Марић | |
| 1964. | Под истим небом | Керим | |
| 1965. | Непријатељ | ||
| 1965. | Ко пуца отвориће му се | ||
| 1965. | Клаксон | ||
| 1965. | Девојка | ||
| 1966. | Рој | Халил-бег | |
| 1966. | Морган! [en] | ||
| 1966. | Време љубави | Милија | |
| 1966. | Топле године | ||
| 1967. | Протест | Иво Бајшић | |
| 1967. | Скупљачи перја | Бели Бора Перјар | |
| 1968. | Узрок смрти не помињати | Михајло | |
| 1968. | Прљаве руке | ||
| 1968. | Одисеја | Одисеј | |
| 1970-е ▲ | |||
| 1970. | Авантуристи [en] | Дакс Ксенос | |
| 1971. | Клопка за генерала | Доктор, обавјештајац ОЗНЕ | |
| 1971. | Ђавоља кичма | Капетан Виктор Калеб | |
| 1972. | Bekim Fehmiu në Shqipëri | глумио себе | |
| 1972. | Паљење Рајхстага | Георги Димитров | |
| 1973. | Либера, љубави моја... [it] | Сандро Пођи | |
| 1973. | Последњи снегови пролећа [it] | Роберто | |
| 1974. | Сведок мора бити ућутан [it] | Ђорђо Сирони | |
| 1974. | Каљостро [it] | Гроф Александер Каљостро | |
| 1974. | Игра истине | ||
| 1974. | Депс | Депс | |
| 1974. | Кошава | Адам Миловановић | |
| 1975. | Павле Павловић | Павле Павловић | |
| 1975. | Дозвола за убиство (1975) [en] | Александер Дијаким | |
| 1976. | Салон Кити [en] | Ханс Рајтер | |
| 1977. | Прости шећер [it] | Марко | |
| 1977. | Црна недеља | Мухамед Фазил | |
| 1977. | Специјално васпитање | Васпитач Жарко Мунижаба | |
| 1978. | Стићи пре свитања | Есад Љуми | |
| 1979. | Партизанска ескадрила | Мајор | |
| 1979. | Стари и млади [it] (ТВ мини-серија) | Аурелио Коста | |
| 1980-е ▲ | |||
| 1981. | Широко је лишће | ||
| 1982. | Глас сестре Терезе [it] | ||
| 1982. | Sarâb | Влсдар | |
| 1985. | Црвени и црни | Да Ђозо | |
| 1987. | Последња прича | Никола | |
| 1987. | Дете по имену Исус [it] | Праведни Јосиф | |
| 1989. | Очајна Ђулија [it] | Армандо Зани | |
| 1990-е ▲ | |||
| 1998. | Срце и мач [it] | Гормонд | |
| 2010-е ▲ | |||
| 2010. | Genghis Khan: The Story of a Lifetime | ||
Референце
уреди- ^ „B92 - News - Veteran actor commits suicide”. web.archive.org. 2011-06-07. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 2022-07-22.
- ^ „Bekim Fehmiu forse suicida il volto mitico di Ulisse - LASTAMPA.it”. web.archive.org. 2012-04-04. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 2022-07-22.
- ^ а б в „Bekim Fehmiu”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-07-22.
- ^ а б в „Blistavo i strašno - Bekim Fehmiu (1936–2010) - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2010-06-23. Приступљено 2022-07-22.
- ^ а б „Kino Tuškanac - Filmski programi”. Kino Tuškanac (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-22.
- ^ а б в IMDB, „Беким Фехмију“ (језик: енглески)
- ^ Преглед „Авантуриста“ у филмској секцији „Њујорк тајмса“
- ^ а б Интервју Бекима Фехмијуа за „Време“ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2010) (језик: српски)
- ^ „Blic Online | Tragična smrt Bekima Fehmijua”. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Потресна исповест глумице Бранке Петрић о тренутку када је пронашла мртвог супруга”. Магазин новости. 17. 12. 2021. Приступљено 21. 12. 2021.
- ^ „Yugoslav Movie Star Bekim Fehmiu Found Dead”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2010-06-15. Приступљено 2022-07-22.
- ^ „Gazeta Express”. web.archive.org. 2010-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 2022-07-22.
Спољашње везе
уреди- Беким Фехмију на сајту IMDb (језик: енглески)
- Бистрица ће бити његов гроб („Ало“, 17. јун 2010.)
- Последњи поздрав Белом Бори („Вечерње новости“, 17. јун 2010.)
- In memoriam Беким Фехмију — Широко је лишће („РТС“, 16. јун 2010.)
- Дуго путовање Белог Боре до Кана („Политика”, 27. март 2017)
- Бранка Петрић: Бекимова и моја прича нема тужан крај (Б92, 9. април 2017)
