Бела Вода (Крушевац)

насељено место града Крушевца у Расинском округу

Бела Вода је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Налази се под висом Змајевац (397 m), између огранака Гледећких планина и реке Западне Мораве, на надморској висини од 178 m. Према попису из 2022. има 1059 становника (према попису из 2011. било је 1217 становника).[1]

Бела Вода
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2022.1059
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 01″ С; 21° 11′ 32″ И / 43.617° С; 21.192333° И / 43.617; 21.192333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина195 m
Бела Вода на карти Србије
Бела Вода
Бела Вода
Бела Вода на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37253
Позивни број037
Регистарска ознака

Овде се одржава Беловодска розета (манифестација).

Историја

уреди

Након Другог српског устанка Бела Вода улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[2]. до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва

уреди

Према пореклу ондашње становништво Беле Воде из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседелаца има 6 породицa са 57 кућа.
  • Из Топлице има 8 породицa са 69 кућа.
  • Из Жупе има 3 породице са 27 кућа.
  • Црногорских досељеника има 1 породица са 18 кућа.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 16 кућа.
  • Са Копаоника има 1 породица са 7 кућа.
  • Из околине има 1 породица са 5 кућа.
  • Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.
  • Из Срема има 1 породица са 3 куће.
  • Из Македоније има 1 породица са 3 куће. (подаци датирају из 1905. године[3]

Демографија

уреди

У насељу Бела Вода живи 1157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,9 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.515
1953. 1.609
1961. 1.548
1971. 1.512
1981. 1.558
1991. 1.546 1.491
2002. 1.387 1.444
2011. 1.217
2022. 1.059
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.377 99,27%
Црногорци
  
3 0,21%
Хрвати
  
1 0,07%
Југословени
  
1 0,07%
непознато
  
5 0,36%


Бела Вода у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 78 79 81 82 79 79 81 80 80 82 84 85
Пореске главе* - 89 95 88 90 92 89 132 87 91 96 94
Арачке главе** 179 212 222 218 214 214 223 224 233 233 234 244
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди