Отворите главни мени
Бела
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FFFFFF
РГБ запис (r, g, b): (255, 255, 255)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 0, 0, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 0%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Бела (ијек. бијела) боја настаје као комбинација свих боја видљивог дела спектра. Када се меша са неком од боја, настају различите (и све светлије) нијансе. За људске очи бело је побуђивање/стимулисање сва три типа фоторецептора, односно ћелија штапића. Може бити штетно и проузроковати оштећења уколико се гледа непрекидно дуже време. Ово обољење се назива снежно слепило. У флуоресцентној лампи, фосфор производи боју у многим деловима спектра, па је та светлост зато бела.[1]

ОдећаУреди

С обзиром да традиционално означава чистоћу и невиност, у многим земљама су венчанице управо беле. У источним земљама бело је знак жалости, те се бела одећа облачи приликом погреба. У старом Риму беле тоге су облачили мушкарци који су желели да буду изабрани за неку дужност. Таква тога се називала „кандида“ лат. candida, па одатле потиче реч кандидат.[2]

СимболикаУреди

Шта бело симболише, зависи не само од поднебља, већ и од објекта; било која бела птица се тумачи као симбол душе преминуле особе, док је бела голубица симбол мира. У старом Риму је бели знак на стопалу дечака означавао да је у питању роб на продају.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
  2. ^ Политикин забавник број 3002. Датум: 21. август 2009. „Одело је лажно тело“, pp. 48. Политика АД. Београд.
  3. ^ Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди