Бела детелина
Бела детелина (лат. Trifolium repens) је самоникла вишегодишња зељаста биљка из породице махунарки (Fabaceae). Бела детелина је пореклом из Европе и тамо се широко узгајала у претколонијално време. Најранији досељеници су ову врсту донели у Америку, а она је постала натурализована у већини Сједињених Држава. Обично се користи за побољшање пашњака и за исхрану стоке.[1]
| Бела детелина | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. repens
|
| Биномно име | |
| Trifolium repens | |
Изглед уреди
Корен је снажан и по типу осовински.
Стабло је голо и пузаво, на чворовима се укорењује. Дуго је oко 40 mm. Подземно стабло је ризом који је разгранат.
Листови су троделни, са обично три лиске на којима постоји беличаста шара у облику знака >. Постоји и мутација која има четири лиске, а налажење овакве детелине сујеверни људи сматрају знаком долазеће среће. Лисне дршке су голе и врло дуге. Лиске су клинасто обрнутојајолике до елиптичне, дуге 1-3 cm, слабо усечене и скоро по читавом ободу назубљене, са слабо разгранатим бочним нервима. Залисци су кожасти, широки и јајоликог облика. Углавном су беличасти са црвенољубичастим или зеленим нервима.
Цветови су зигоморфни и образују главичасте цвасти на дугим дршкама, округле и растресите.[1] Најчешће их чини 30-80 цветова који су након цветања оборени надоле. Круница је 8-13 mm дуга, бела или ружичаста, а након цветања мрка. Пчеле воле цветове беле детелине и најчешћи узрок пчелињег убода у босо стопало је управо пчела која „пасе“ на овим цветовима. Цвета од априла до октобра.
Плод је махуна, спљоштеног изгледа и са три или четири семена, који су у почетку наранџастожуте боје, а потом мрко обојени.
Станиште уреди
T. repens, као и друге вишегодишње врсте Trifolium, углавном се јављају на планинским ливадама и подручјима са великим падавинама. Широко је посејана и натурализована у умереним регионима широм света, али ван свог природног распрострањења може се наћи на травњацима и другим антропогеним стаништима.[2]
Ареал уреди
Расте у Европи, северној и западној Азији, северној Африци и Северној Америци, а одомаћила се и у Јужној Америци и источној Азији.
Угроженост уреди
Trifolium repens због изузетно распрострањеног станишта и географске распрострањености kao и недостатка познатих претњи, спада у категорију малог ризика.[2]
Значај уреди
Бела детелина је корисна биљка из више разлога:
- цвет воле пчеле, дакле медоносна је биљка;
- биљоједи је радо једу, изузетно је квалитетна и значајна крмна биљка, а може се користити и као додатак салати;
- лековита је биљка;
- бела детелина је такође и дивља јестива биљка;
- у корењу азотофиксатори везују азот из ваздуха у земљиште и тако се обогаћује састав тла.
Медицинске употребе уреди
Биљка има антиреуматска, антискропулатична и депуративна својства. Инфузија се користи у лечењу кашља, прехладе, грознице и леукореје. Тинктура од лишћа се примењује као мелем код гихта. Инфузија цвећа се користи као средство за испирање очију.[3]
Етимологија уреди
Латински назив рода Trifolium потиче од грчке речи трифолион (тролисни), сложенице од речи триа (три) и фолиум (лист). Име врсте repens значи пузање. Сам назив детелина је прасловенска реч настала од речи дјета, шарена птица која се гнезди у удубљењима због свог шареног лишћа. [4]
Види још уреди
Литература уреди
- Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
Референце уреди
- ^ а б „Trifolium repens - White clover”. Native Plant Trust - Go Botany. Приступљено 23. 8. 2022.
- ^ а б „White clover”. IUCN Red List. Приступљено 23. 8. 2022.
- ^ „Trifolium repens - L.”. Plants for a future. Приступљено 23. 8. 2022.
- ^ „Bijela detelina”. Plantea. Приступљено 23. 8. 2022.
