Белгијски устав (1831)

Белгијски устав усвојен је 7. фебруара 1831. године. Њиме је Белгија проглашена парламентарном монархијом која примењује принципе министарске одговорности за владину политику и поделу власти на законодавну, извршну и судску. Од 1970. године, кроз узастопне државне реформе, Белгија је постепено еволуирала у федералну државу.

Белгијска круна на уставу.

По овом уставу је рађен Сретењски устав који је био први устав савремене српске државе.

ИсторијаУреди

Последња радикална промена устава изведена је 1993. године, након чега је објављена у Службеном листу Белгије. Једна од најзначајнијих промена било је увођење Арбитражног суда чије су надлежности проширене посебним законом из 2003. године, како би обухватиле и Наслов II (чланови 8-32) и чланове 170, 172. и 191. Устава. Суд се развио у уставни суд и у мају 2007. године формално је преименован у Уставни суд. Овај суд има овлашћења да испитује да ли је закон или уредба у складу са уставом.

Законодавна власт припада краљу, Представничком дому и Сенату. Она се остварује заједнички, од стране све три компоненте. У пракси је врши Савезна скупштина која се састоји од Представничког дома и Сената. За одобрење закона потребан је краљев потпис. Извршна власт према Уставу припада краљу, али је спроводи Савезна влада. Судску власт обављају судови који суде у име краља.

Спољашње везеУреди

  • Три званичне верзије Белгијског устава:
  • Енглески превод: