Белгијски устанак

Белгијска револуција
	Део [[]]
	; Битка код Тирнаута
Време	јануар 1789. - децембар 1790.
Место	Низоземска
Исход	Аустријска победа
Сукобљене стране
Свето римско царство	Белгијске провинције

Белгијски устанак је устанак белгијских провинција против аустријске власти за време цара Јозефа II. За време устанка, накратко су формиране Сједињене белгијске државе. Устанак је угушен

Повод

Раштатским уговором од 7. марта 1714. године којим је шпанска Низоземска припала Аустрији предвиђено је да ће она поштовати све обичаје и привилегије припојене земље. Али, цар Јозеф II у оквиру напора да из својих хетерогених поседа створи централистичку државу покушао је да и ту покрајину тешње повеже са хабзбуршком државом. То је изазвало жесток отпор становника.

У септембру 1787. године дошло је у Бриселу и у другим градовима до немира који су крваво сузбијени. Под Јаном Мерсхом у Бреди је почела припрема општег устанка.

Устанак

На вест о освајању Бастиље (14. јул 1789.) дигао се народ Лијешке Кнежевине против свог владара, лијешког бискупа, и приморао га да побегне из земље. Мерсх је 24. јула 1789. године са 3000 људи упао у аустријско подручје, одбио код Тирнаута аустријске трупе, али се касније пред јачим аустријским снагама морао повући у Холандију. Напади на аустријске гарнизоне убрзо су настављени. Аустријанци су евакуисани у Фландрију и концентрисали своју слабу војску око Брисела. Када је 12. децембра 1789. године букнуо устанак и у овом граду морали су се повући у Луксембург. На Конгресу 2. јануара 1790. године проглашене су независне Сједињене белгијске државе. Међутим, уврзо је дошло до неслагања међу устаницима. То је ослабило ослободилачки покрет. У таквој ситуацији, новембра 1790. године аустријски фелдмаршал Бендер кренуо је са 33 000 људи из Луксембурга и 7. децембра ушао, не наишавши на отпор, у Брисел. До краја 1790. године аустријска власт поново је успостављена у свим белгијским провинцијама.

Види још

Историја Белгије

Литература

Војна енциклопедија, том 1 (547)