Белинограф, модел
Едуард Белин у својој радионици

Белинограф је телефотографски апарат за пренос фотографија, цртежа или текстова на веће удаљености помоћу телефонске везе. Изумео га је француски инжењер и иноватор Едуард Белин (Édouard Belin - 1876–1963) почетком 20. века.[1]

Репродукција примљена белинографом зове се белинограм.[1]

Први телефото пренос, од Париза, преко Лиона до Бордоа и назад у Париз, Белин је реализовао 1907. године, користећи сопствени проналазак. Прва трансатлантска трансмисија реализована је 1921. године између Анаполис у Мериленду и Белинијеве лабораторије у Ла Малмезону у Француској. Током 30-их и 40-их година 20. века белинограф је био готово једини апарат који су европски новински медији користили за пренос слике, а термин "Белино" ушао је у општу употребу за све врсте преноса слика. У Британији се белинограф користи од 1928. године.[2] У Београду је, први пут на Балкану, белинограф тестиран у Министарству пошта марта 1937.[3] Едуард Белин је лично, возом из Берлина, 1938. послао апарат који је монтиран у згради Поште у Таковској улици у Београду и коришћен је до 50-их година 20. века.[4]

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „belinograf”. PROLEKSIS ENCIKLOPEDIJA. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 13. 4. 2019. 
  2. ^ „Édouard Belin”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ Први пут на Балкану у Београду, јуче су испробани белинографски апарати. "Време", 5. март 1937, стр. 1 и 12. digitalna.nb.rs
  4. ^ Bojanić, Manja (25. 6. 2013). „Telefoni kralja Petra i Džejmsa Bonda”. Danas. Приступљено 14. 4. 2019. 

Спољашње везеУреди