Бели бун или бела буника (лат. Scopolia carniolica) је отровна биљка из породице помоћница. Отровност потиче од присуства тропанских алкалоида, посебно атропина, кога има највише у корену. Такође, биљка садржи скополамин који се раније користио као анестетик. Назив рода добио је име у част италијанског лекара и природњака Ђованија Антонија Скополија, који јe 1772. године објавио дело Flora carniolica. У Србији Scopolia carniolica је строго заштићена врста.[2]

Бели бун
Scopolia carniolica
Scopolia carniolica Jacq.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. carniolica
Биномно име
Scopolia carniolica
Синоними[1]
  • Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze
  • Atropa ambigua Salisb.
  • Hyoscyamus chloranthus Wender.
  • Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause
  • Scopolia carniolica var. violacea Semenova
  • Scopolia scopolia (L.) H.Karst.
  • Scopolia hladnikianа Fleischm. ex Nyman
  • Scopolia tubiflora Kreyer
  • Scopolina atropoides Schult.
  • Scоpolina carniolica Schur
  • Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch
  • Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch

Опис уреди

Бели бун је вишегодишња биљка са хоризонталним и дебелим ризомом. Стабљика је усправна, до 80 cm висока. Листови су зелене боје, на дршкама, без длака. Цветови су појединачни, налазе се у пазуху листова, на дугим дршкама. Чашица је звонаста са 5 кратких, зашиљених режњева. Круница је такође звонаста, са спољне стране риђе боје, док са унутрашње маслинастозелене. Плод је лоптаста чахура са великим бројем семена. Биљка цвета током априла.[3]

Распрострањеност уреди

Род Scopolia обухвата три врсте, од којих само Scopolia carniolica расте на територији Европе.[4] Бели бун има ареал који обухвата средњу и јуоисточну Европу, а у Србији је забележан само на Кучајским планинама. Врста расте у сеновитим, листопадним шумама, пре свега буковим.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023. 
  2. ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
  3. ^ Стевановић, В. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 78-79. 
  4. ^ „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023. 

Спољашње везе уреди