Беловиште (Јегуновце)

Беловиште (мкд. Беловиште) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Беловиште припада општини Јегуновце.

Беловиште
мкд. Беловиште
Belovište 6.JPG
Црква Свете Петке у Беловишту
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаЈегуновце
Становништво
 — (2002)311
Географске карактеристике
Координате42°08′12″ СГШ; 21°06′15″ ИГД / 42.1367° СГШ; 21.1042° ИГД / 42.1367; 21.1042Координате: 42°08′12″ СГШ; 21°06′15″ ИГД / 42.1367° СГШ; 21.1042° ИГД / 42.1367; 21.1042
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина720 м
Беловиште на мапи Северне Македоније
Беловиште
Беловиште
Беловиште на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1206
Позивни број+389 (0)44
Регистарска ознакаTE

ГеографијаУреди

Насеље Беловиште је смештено у северном делу Северне Македоније, близу државне границе са Србијом (7 km североисточно од насеља). Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 20 km североисточно.

Беловиште се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северном ободу Полошког поља. Јужно насеља се пружа поље, а северно и западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 720 m.

Клима у насељу је умерено континентална.

ИсторијаУреди

Ту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[1]

Преминуо је почетком 1899. године учитељ и парох, поп Михаило Ђорђевић, родом из тог места. После завршетка београдске Богословије 1863. године радио је као учитељ у Јужној Србији, да би се последњих 25 година скрасио у свом родном Беловишту, прво као учитељ па свештеник.[2]

У месту је 1904. године прослављен празник Савиндан. Чинодејствовао је у цркви посвећеној Св. Николи, парох беловишки и глоцки поп Ђорђе Наумовић. У месту је радила српска народна школа са учитељем Здравком Тасићем.[1]

Почетком 20. века сви житељи су били припадници Српске православне цркве.

СтановништвоУреди

Беловиште је према последњем попису из 2002. године имало 311 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (97%), а остало су махом Срби.

Већинска вероисповест је православље.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди