Отворите главни мени

Белоушка или барска змија (лат. Natrix natrix) је врста змије која припада фамилији Colubridae и потфамилији Aglypha. Искључиво је карнивор, углавном се храни водоземцима. Реч natrix потиче од латинских речи nare или natare, што значи пливати.

Белоушка
Natrix natrix persa07.jpg
Natrix natrix (Colubridae) (European Grass Snake), Biebrza NP, Poland.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
N. natrix
Биномијално име
Natrix natrix
Natrix natrix distribution.png
Ареал распрострањења
Синоними

Садржај

ОписУреди

Иза главе, са сваке стране има по једну светлу мрљу, полумесечастог облика. Глава је заобљена. Боја тела јако варира, углавном је горња страна сива са мањим црним мрљама, док је доња бела, такође са црним мрљама. Постоји и потпуно црни варијетет. Највећа максимална дужина износи 2 метра, али је најчешће дуга од 1 до 1,5 метар. Младунци су након излегања дугачки од 14 до 22 cm. Када је узнемирена, често сикће и напада затворених уста, веома ретко уједа. Уколико осети да је смртно угрожена прави се мртва тако што се изврне на леђа и отвори уста. Такође из клоакалних жлезда избцује секрет непријатног мириса.[1][2]

Распрострањење и стаништеУреди

Једна је од најчешћих неотровних змија Европе. Распрострањена је у скоро целој Европи, Малој Азији и делу централне Азије све до Бајкалског језера на истоку, јужна граница ареала је северозападна Африка. Живи у близини споротекућих река, бара и језера.[2]

БиологијаУреди

 
Одрасла јединка подврсте N. n. persa у пресвлачењу

Доминантно се храни жабама, поред тога пуноглавци, мрмољци и ситне рибе се могу наћи на јеловнику ове врсте зимије. Понекад, али ретко, може појести ситне сисаре, као што су мишеви и мање птице. Храни се и даждевњацима које лови у потоку. Лови тако што се прикрада или јури свој плен.[3] Младунци се углавном хране пуноглавцима и бескичмењацима.[2] У сезони парења мужјаци се удварају женкама, некада се и више мужјака (чак до 22) удвара једној женки, па они заједно праве „клупко”. Копулација може трајати два до три сата. Женка јаја носи 2-5 недеља, након чега полаже од 2 до 105 јаја, углавном око 30 и полаже их на неком топлом и влажном месту. Јаја полаже у рупе других животиња, испод камења, у деблима, а за белоушку је карактеристично да полаже јаја у компосту, гомили лишћа или у другом нагомиланом биљном материјалу, јер труљење ослобађа топлоту потребну за развој младунаца. Јаја су обмотана меканом опном и често међусобно слепљена. Инкубација траје 6 до 10 недеља.[2][4] Постоји веровање да ова јаја имају чудотворне особине, а називају се „петлова јаја“.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Arnold, Nicholas (2002). A field guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe (2 with corrections изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  3. 3,0 3,1 Природопис
  4. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. „Све животиње света”. ИКП Евро, Београд.

Спољашње везеУреди