Београдска област

Београдска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Београд.

Београдска област
1922.—1929.
Scs kingdom oblasts 1922 1929 sr.png
Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни градБеоград
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Београдски округ (Краљевина СХС)
Торонталско-тамишка жупанија (Краљевина СХС)
Бачко-барањска жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Управа града Београда (Краљевина Југославија)
Мапа Београдске области

ИсторијаУреди

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подијељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Београдске области, њена територија се налазила у саставу Београдског округа, Торонталско-тамишке жупаније и Бачко-барањске жупаније. Административни центар Београдске области је био Београд. Када је 1924. године извршена ревизија границе са Румунијом, град Жомбољ је издвојен из састава Краљевине СХС и њене Београдске области и прикључен Румунији. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области. Највећи дио Београдске области је припао Дунавској бановини, али сам град Београд са околином је добио своју засебну територијалну управу.

ГеографијаУреди

У саставу Београдске области налазио се мали северни део Шумадије у околини Београда, западни део Баната и источни део Бачке. Београдска област се граничила са Бачком и Сремском облашћу на западу, Подунавском облашћу на југоистоку, Ваљевском облашћу на југозападу, Румунијом на североистоку и Мађарском на северу. У њеном јужном дијелу се налазио град Београд. Њен сјеверни дио је био уз ријеку Тису (Потисје), све до границе са Мађарском и Румунијом. Град Земун је припадао Сремској области. Сава и Дунав су једним дијелом чиниле административну границу према другим областима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

ДемографијаУреди

Цела областУреди

Према попису из 1921. године, област је имала лингвистички разноврсно становништво: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Београд, Панчево, Велики Бечкерек и Велика Кикинда, као и у срезовима Београд, Умка, Ковачица, Велики Бечкерек, Турски Бечеј, Велика Кикинда, Тител и Жабаљ; говорници немачког били су доминантни у срезу Панчево, говорници румунског били су доминантни у срезу Жомбољ, док су говорници мађарског били доминантни у граду Сента, као и у срезовима Сента, Стари Бечеј и Турска Кањижа.

Београд са околиномУреди

У граду Београду је 1921. по попису[1] живило 111.739 становника, а у јужном делу Београдске области (без града) је живило 138.920 становника.

Матерњи језикУреди

Подаци о матерњем језику у самом граду Београду по попису из 1921. године:

Подаци о матерњем језику у бившем округу Београд — јужни дио области Београд (без града) по попису из 1921. године:

РелигијаУреди

Подаци о религији у самом граду Београду по попису из 1921. године:

Подаци о религији у бившем округу Београд — јужни дио области Београд (без града) по попису из 1921. године:

Административна поделаУреди

Област је укључивала следеће срезове:

Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:

ГрадовиУреди

Значајнији градови у области:

Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.

Велики жупаниУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди