Београдска сахат-кула

Београдска сахат-кула је кула Горњег града Београдске тврђаве. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења Горњег града.[1]

Београдска сахат-кула
Kralj sat.jpg
Сахат-кула, изнад истоимене капије
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанка18. век
Тип културног добраспоменик културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs

О Сахат-кулиУреди

Градња је почела 1740. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена 1789. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.[2]

Обнова кулеУреди

У првим деценијама 19. века кула је била у рушевном стању па је око 1840. године била темељно обновљена.[3] Током последњих година турске владавине уз Сахат капију призидано је једно приземно здање у коме се налазила кантина официра турског гарнизона.[4]

Данашњи часовник (оспособљен 2003. године) је израђен почетком 20. века у звоноливници Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува.

Раније кулеУреди

На дрворезу Волфганга Реса из времена када су Турци освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој.

Шта је за Турке значило ово високо здање?
Њен положај над главним улазом у Горњи град био је у супротности са карактером тврђавске архитектуре или, боље речено, представљао је њену негацију. Била је то идеална мета за опсадну артиљерију, а самим тим и слаба тачка одбране. Занимљиво је питање, које би требало посебно разматрати, шта је за Турке значило ово високо здање примерено средиштима чаршија оријенталних шехера. Можда је то била тежња ка истицању престижа једног царства чија се слава гасила.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд
  2. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 103. 
  3. ^ М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годишњак града Београда XIX, 1972, 179, Т. XII
  4. ^ Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Београд 1985, 36.
  5. ^ Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11)

Спољашње везеУреди