Београдска тврђава у доба Римљана

Овај чланак се бави делом прошлости Београдске тврђаве, за чланак о њој самој погледајте овде.
Деспотова кула у чијој се основи налазе остаци северне куле римског каструма

Београдска тврђава у доба Римљана је била седиште IV легије Флавија (лат. IV Flavia) која је у њој била стационирана од почетка II до краја 4. века. Током овог раздобља се могу пратити два периода у развоју тврђаве:

  1. Привремени римски легијски логор (од краја I до краја 2. века) са земљаним бедемима ојачаног палисадама
  2. Римски војни каструм (од краја II века до 441) око кога се развио антички муниципијум (крај II века) и колонија римских грађана (почетак 3. века)

Последњи сигуран помен боравка легије у Сингидунуму је датиран пре 376. године, док је само насеље услед најезде варвара временом опустело. За крај римске епохе се узима 441. година када Атилини (434454) Хуни освајају и разарају градове на Дунавском лимесу.

Привремени логорУреди

 
Део бедема у чијој основи су откривени остаци римског каструма

Стратешки положај Београдске тврђаве коришћен је у неолиту и енеолиту, али се и поред тога, келтски град развио на простору данашње Карабурме, око Роспи ћуприје. Долазак Римљана на ове просторе, поново враћа Теразијски плато у средиште пажње. Претпоставља се да су још почетком 1. века на простору Сингидунума биле стациониране легије (IV Scithica и V Macedonica) али томе, за сада, нема археолошких потврда.Домицијанова (8196) подела Мезије 86. године на Горњу и Доњу, доводи у ово поднебље из Далмације IV Flavia легију. Не зна се где је првобитно била стационирана (можда у Магруму[1]), али је извесно да се она трајно смешта у Сингидунуму по окончању Дачких ратова почетком 2. века.

Тада је подигнут привремени војни логор од земљаних бедема и дрвених палисада окружен ровом. Дуго се сматрало да се он налазио на простору данашњег Горњег Града, али за то није било потврде у археолошким истраживањима. Открића са краја 20. века (обављена 1997. године) су отворила могућност да се он заправо налазио на потезу од данашњег Трга републике (Народни музеј и позориште) до Коларчеве задужбине и Студентског парка, оивичен данашњим улицама кнеза Михајла и Браће Југовића. Иако ова хипотеза још увек није у потпуности потврђена, данас се сматра да се привремени логор налазио највероватније на том простору. На основу те претпоставке, процењује се да је имао правоугаону основу чије су максималне димензије могле бити 200m x 400m.

Римски каструмУреди

Крајем II и почетком 3. века северозападно од привременог логора је подигнут прави римски каструм са каменим бедемима и кулама, док је на простору око данашње кнез Михајлове улице почео да се развија град чија је централна улица Via Cardo одговарала траси данашње београдске пешачке зоне.

 
Конзервирани остаци бедема (лево и десно) и куле (у средини) римског каструма

Сам каструм је има трапезасту основу са северозападном основом која се поклапала са данашњим северозападним бедемом Горњег Града (дужине 330m) и југоисточном која је, грубо гледано, пратила правац који има Париска улица код Градске библиотеке (дужине 380m). Висина његове основе је износила 560m, док укупна површина заштићена бедемима била 20ha. Поред трапезасте основе, каструм је имао још два бедема који су се спуштали до Саве односно Дунава из западног односно северног темена каструма, као што је био случај код сличних каструма на Дунаву (нпр. Дијана код Караташа на Ђердапу). Ово би могло указивати на заштиту пристаништа односно да је у Сингидунуму био стациониран део Дунавске флоте, али томе нема потврда, како у историјским изворима, тако и у археолошким истраживањима. Оно што су истраживања на овом простору потврдила, то је постојање неколико сакралних објеката (могућа светилишта Митре, Немезе и Силване[1]), оружарница и ковачница (откривено је више стотина мачева на једном месту).

Остатака самог каструма је до данас откривено врло мало. Откривени су остаци бедема на више места, а део њих се данас може видети у североисточном рову Горњег Града у основи средњовековног бедема. Поред тога, у основи данашње Диздареве (Деспотове) куле, у којој је данас смештена Народна опсерваторија, откривени су остаци северне куле римског каструма, као и остаци још једне недалеко од ње. Археолошка истраживања су потврдила постојање, барем, две капије:

  • Северозападне, која је била ојачана са две увучене квадратне куле, на простору некадашњег замка код данашње Диздареве капије
  • Југоисточне (лат. Porta decumana), која је била ојачана са две увучене и две избочене квадратне куле, чији се остаци данас могу видети у тзв. Римској дворани Библиотеке града Београда, на самом крају кнез Михајлове улице.

Последњи помен боравка легије у Сингидунуму, датиран је пре 376. године, тако да се не зна са сигурношћу да ли је она била стационирана у њему током Готских ратова. Оно што је извесно је да град у то доба стагнира, а археолошки налази из тог доба указују на његову рурализацију. Завршни удар боравку Римљана у Сингидунуму, задали су дефинитивно Атилини Хуни 441. године, заузевши и порушивши римске градове дуж Дунава.

Археолози су испод Источне капије пронашли улицу, као и гроб римског детета из 4. века поред ње.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди