Београдски трамвај

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Београдски трамвај
CAF Tram Belgrade.jpg
Београдски трамвај CAF Urbos 3
Опште информације
 Држава Србија
 ГрадБеоград
 Отварање1892.
 Електрификација1894-1904.
 ОператорГСП Београд
Инфраструктура
 Дужина трасе42 km
 Ширина колосека1000 mm
 ДепоиСава (7, 9, 11, 13)
Дорћол (остале линије)
Операција
 Линије14
 Дужина линије127,3 km
 Возни парк204
Портал Portal.svg Трамвајски саобраћај

ИсторијаУреди

 
Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи,[2] а прва електрична линија уведена је 1894.[3] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[4][5] Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[6] Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[7] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом.[8][9] За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[10][11] Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[12] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[13] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[14]

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа.[15]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[16]

Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.Уреди

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[3]

Трамвајске линије пре Другог светског ратаУреди

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[15]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630. Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом.[17]

  • Калемегдан - Ново Гробље, линија 7, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[18][19][20][21]

Основне информацијеУреди

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 14 трамвајских линија:

 
Мрежа трамвајских линија у Београду

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 01 : Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јануара 2017)
  • 01 : Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена ноћна линија 33 која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Возни паркУреди

Слика Назив број нумерација
  Tatra KT4 146 201-420
  Düwag Be4/6 28 601-628
  CAF Urbos 3 30 1501-1530
  Tatra T4 1 (није у употреби) 1004

Занимљивости из историје о трамвајимаУреди

  • 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[23]
  • За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[15]
  • Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[24]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  2. ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
  3. ^ а б Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. стр. 129—135. 
  4. ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020. 
  5. ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења. 
  6. ^ "Политика", 26. јул 1935
  7. ^ "Време", 3. јан. 1937
  8. ^ "Време", 5. август 1938
  9. ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
  10. ^ "Политика", 21. феб. 1941
  11. ^ "Политика", 25. феб. 1941
  12. ^ „Политика”, 6. јул 1935
  13. ^ „Политика”, 25. јул 1936
  14. ^ „Политика”, 27. јул 1936
  15. ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  16. ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 03. 2016. Приступљено 16. 1. 2020. 
  17. ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020. 
  18. ^ "Политика", 27. март 1940
  19. ^ "Политика", 20. април 1940
  20. ^ "Политика", 23. апр. 1940
  21. ^ "Политика", 30. мај 1940
  22. ^ После 5 и по година линија поново саобраћа („Телеграф“, 12. јануар 2016.)
  23. ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
  24. ^ "Политика", 30. јан. 1938

Спољашње везеУреди