Википедија

Београдски трамвај

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Београдски трамвај
Београдски трамвај CAF Urbos 3
Опште информације
 Држава Србија
 ГрадБеоград
 Отварање1892.
 Електрификација1894–1904.
 ОператорГСП Београд
Инфраструктура
 Дужина трасе42 km
 Ширина колосека1000 mm
 ДепоиСава
Операција
 Линије12
 Дужина линије127,3 km
 Возни парк204
Портал Трамвајски саобраћај

Историја уреди

 
Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[2][3] Прва електрична линија уведена је 1894.[4] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[5][6] У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[7] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја). Линија "Калимегдан-Коларац-Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922.

Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[8] Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[9] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[10][11] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[12]). За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[13][14] Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[15] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[16] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[17] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[18]

На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[19]

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа.[20]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[21]

Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914. уреди

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[4]

Трамвајске линије пре Другог светског рата уреди

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[20]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630.
  • Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом,[22] а што је било замишљено као претходница тролејбуса.[23]
  • Линија 7 – Калемегдан - Ново Гробље, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[24][25][26][27]
  • Линија 12 – Кнежев споменик - Дедиње[28]

Основне информације уреди

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 11 трамвајских линија:

 
Мрежа трамвајских линија у Београду

Укинуте линије:

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017)
  • 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Тренутно (јун 2023), линије 3 и 3Л су привремено укинуте због радова на шинама на потезу од Топчидера до Кнежевца.

Возни парк уреди

Слика Назив број нумерација
  Tatra KT4 146 2201-2420
  Düwag Be4/6[33] 28 2601-2628
  CAF Urbos 3 30 1501-1530
  Tatra T4 1 (није у употреби) 1004

Занимљивости из историје о трамвајима уреди

  • 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[34]
  • За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[20]
  • Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[35]

Галерија уреди

  •  
    Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
  •  
    Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
  •  
    Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
  •  
    Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
  •  
    Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  2. ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
  3. ^ „ТРАМВАЈ ИШАО У РИКВЕРЦ: Бахато паркирање у БГ-у из 1892.”. Нпортал. 5. 1. 2022. Приступљено 23. 1. 2022. 
  4. ^ а б Стојановић 2016, стр. 129–135
  5. ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020. 
  6. ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења. 
  7. ^ "Политика", 21. окт. 1922, стр. 4
  8. ^ "Политика", 26. јул 1935
  9. ^ "Време", 3. јан. 1937
  10. ^ "Време", 5. август 1938
  11. ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
  12. ^ "Политика", 5. авг. 1938
  13. ^ "Политика", 21. феб. 1941
  14. ^ "Политика", 25. феб. 1941
  15. ^ „Политика”, 6. јул 1935
  16. ^ „Политика”, 25. јул 1936
  17. ^ „Политика”, 27. јул 1936
  18. ^ "Политика", 22. авг. 1937, стр. 16
  19. ^ "Политика", 8. авг. 1940
  20. ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  21. ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  22. ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020. 
  23. ^ "Политика", 8. авг. 1939
  24. ^ "Политика", 27. март 1940
  25. ^ "Политика", 20. април 1940
  26. ^ "Политика", 23. апр. 1940
  27. ^ "Политика", 30. мај 1940
  28. ^ „Najopasnija tramvajska linija u Beogradu ukinuta je posle 3 nesreće na strmim ulicama Dedinja i Senjaka”. Kaldrma.rs. 27. 11. 2022. Приступљено 13. 1. 2024. 
  29. ^ Beljan, Mateja (5. 9. 2018). „Nova mapa saobraćaja u Beogradu zbog Mosta na Adi: Da li će se Beograđani opet voziti tramvajima 1, 4 i 8?”. Телеграф. Приступљено 13. 1. 2024. 
  30. ^ Vrećo, Jovana (14. 10. 2020). „Misterija broja 1: Kako je prva tramvajska linija pala u zaborav, a "dvojka" ušla u legendu”. 24sedam.rs. Приступљено 13. 1. 2024. 
  31. ^ Živković, Aleksandar. „Crna zastava za “osmicu”: Neverovatan razlog za ukidanje tramvaja 8”. 011info.com. Приступљено 13. 1. 2024. 
  32. ^ „Zaplet sa šina zvan “osmica” – linija koju je Beograd izgubio”. Kaldrma.rs. 8. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024. 
  33. ^ „Zaboravljeni beogradski “Švajcarac””. Kaldrma.rs. 28. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024. 
  34. ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
  35. ^ "Политика", 30. јан. 1938

Литература уреди

  • Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_трамвај&oldid=27414746”