Берат
Берат (алб. Berat или Berati) град је у јужној Албанији. Налази се на координатама 40°42′N 19°57′E. По попису из 2011. године имао је 60.031 становника.
Берат Berat | |
|---|---|
Берат | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Албанија |
| Становништво | |
| — 2011. | 70.830 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 42′ С; 19° 57′ И / 40.7° С; 19.95° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 58 m |
  Берат Берат на карти Албаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 5001-5006 |
| Позивни број | 32 |
| Регистарска ознака | BR |
| Веб-сајт | bashkiaberat |
Словенски топоними у Берату
уредиБерат се раније звао Светиград[1] и Београд,[2][3][4] а једно од градских насеља између ријеке и горе и данас има словенски назив, Горица, код којег мост Горица веже насеље са другим дијелом града.[5][6] Југоисточно од Берата је село Водице.
Овде се налази црква Свете Тројице у Берату.
Занимљивости
уредиКод Берата је 1395. године одржана битка на Саурском пољу у којој су погинули српски великаши Балша II Балшић и Иваниш Мрњавчевић. Аустрија је на првој тајној конференцији о Албанији 17. новембра 1896. планирала да Берат буде центар нове државе.[7] Једина школа у Берату крајем 19. вијека била је школа коју је отворила румунска пропаганда за тамошње Цинцаре, али је мисија доживјела неуспјех и школа је затворена.[8]
Референце
уреди- ^ Сомијер, Виала. Историјско и политичко путовање у Црну Гору, стр. 365. Подгорица: ЦИД.
- ^ Челеби, Евлија (1967). Путопис, стр. 76 (PDF). Сарајево: Свјетлост. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 09. 2017. г. Приступљено 18. 09. 2017.
- ^ Орлић, црногорски годишњак, Из повјести Црногорске Арбанаске, стр. 31. Цетиње. 1866.
- ^ Орбини, Мавро (2006). Краљевство Словена, стр. 35, 67, 68, 70, 127... Београд: Sezam book.
- ^ Гугл мапе, Берат, Горица.
- ^ Гугл мапе, Берат, Горица.
- ^ Толева, Теодора (2016). Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације, 1896–1908, стр. 65. Београд: Филип Вишњић.
- ^ Толева, Теодора (2016). Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације, 1896-1908., стр. 191., 221. Београд: Филип Вишњић.
