Берат (исправа)
Берат је турски назив за исправу, односно указ којим се неко поставља на службу у државној управи или војсци. Берати су у Османском царству издавани у име султана, а процедура за њихово издавање била је у надлежности великог везира. При доласку новог султана на власт, сви берати су морали бити обновљени. Прављени су у тачно одређеном формату, украшени са султановом тугром (стилизовани потпис). Посебни берати издавани су и вишим верским старешинама, приликом државне потврде њиховог ступања на одговарајуће дужности. Управо по том основу, сваки православни јерарх у Османском царству такође је морао имати султанов берат.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Тричковић 1980, стр. 61-164.
Литература уреди
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Фотић, Александар (1999). „Берат”. Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. стр. 40.
- Шулетић, Небојша (2010). „Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефтеру прихода Канцеларије црквених муката (BOA, KK 2542-33)” (PDF). Српске студије. 1: 177—193. Архивирано из оригинала 25. 05. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2021.
- Шулетић, Небојша (2011). „Берат патријарха Калиника I” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 97—104.