Беренгар Фурлански
Беренгар Фурлански (?—16. април 924) је био краљ Италије (888—891) и (905—922) и цар Светог римског царства (915—922).
| Беренгар Фурлански | |
|---|---|
 Беренгар Фурлански на рукопису из 12. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 850. |
| Датум смрти | 7. април 924. |
| Место смрти | Верона, |
| Породица | |
| Супружник | Бертила од Сполета |
| Потомство | Gisela of Friuli |
| Родитељи | Eberhard of Friuli Gisela, daughter of Louis the Pious |
| Претходник | Луј III Слепи |
| Наследник | После велике паузе Отон I |
Његова мајка Гизела је била ћерка Луја Побожног, а отац му је био маркгроф Фурланије.[1]
Биографија уреди
Беренгар постаје краљ Италије уреди
Беренгаров старији брат је умро превремено, тако да је Беренгар постао маркгроф Фурланије 874. године. Постао је тиме јако значајан за Италију, јер је Фурланија граничила са Словенима и Мађарима, који су претили Италији. Успео је да увери племство Италије да је он значајан фактор мира, тако да је 888. изабран за краља Италије.
Гвидо и Ламберт Сполето владају Италијом уреди
Беренгаров противник је био Гвидо Сполето. Гвидо Сполето је крунисан од стране папе Стефана V као цар Светог римског царства, а његов син Ламберт Сполето је постао краљ Италије. То крунисање је било доста необично, зато што је Гвидо био познат као папин противник. Гвидо је из својих база Павије и Рима успео успоставити ред у Италији.
Арнулф Корушки и Беренгар против Сполета уреди
Следећи папа Формозије позива Арнулфа Корушког 893. да збаци Гвида. Арнулфов незаконити син Цвентиболд је послан у Италију. Он и Берангер Фурлански успели су да приклијеште Гвида у Павији, али то нису до краја искористили.
Арнулф Корушки и Берангер Фурлански нападају 894. Гвида, побеђују га у Бергаму и преузимају контролу над Павијом и Миланом. Гвидо умире 894. године. Арнулф Корушки је постао цар 896, али пошто то Ламберт Сполето није признавао био је нападан од стране Беренгара и Арнулфа. Ламберт Сполето умире 898. године. Арнулф отада није више боравио у Италији, тако да је Беренгар фактички владао.
Луј Слепи и Беренгар уреди
Дошло је до инвазије Мађара, у којој је Беренгар Фурлански је био тешко поражен 899. близу реке Бренте. То је навело великаше да преиспитају да ли Беренгар треба да штити Италију. Позван је Луј III Слепи да буде краљ Италије. Луј Слепи је 900. победио Беренгара, а 901. је крунисан и као краљ Италије и цар Светог римског царства.
Међутим Беренагар побеђује 902. Луја Слепог, који обећава да се више неће враћати у Италију. То је обаћање прекршио 905, па га је Беренгар Фурлански победио код Вероне. Заробио га је и наредио да га ослепе. Луј Слепи се вратио у доњу Бургундију и ту је владао следећих 20 година.
Крунисање за цара уреди
Беренгар је тиме 905. постао краљ Италије. Тек након учвршћивања савезништва са локалним италијанском великашима јануара 915, папа Јован X крунише Беренгара као цара Светог римског царства. Надали су се да ће Беренгар помоћи да се сузбију напади Сарацена на југ Италије. Беренгар је био више заинтересован за одбрану своје Фурланије, у то доба угрожене угарским инвазијама.[2]
Незадовољно племство га свргава уреди
Племство је било незадовољно, па позивају Рудолфа II Бургундијског да постане краљ Италије 922. године. Беренгар је био присиљен да се повуче у Верону. Дотле су Мађари палили и пљачкали Италију. Павију су попљачкали 924. године. Беренгар је убијен 924. издајом у својим редовима.
Породично стабло уреди
| 4. Unruoch II of Friuli | ||||||||||||||||
| 2. Eberhard of Friuli | ||||||||||||||||
| 20. Gerard I of Paris | ||||||||||||||||
| 10. Beggo, Count of Toulouse | ||||||||||||||||
| 21. Rotrude, daughter of Carolman | ||||||||||||||||
| 5. Engeltrude | ||||||||||||||||
| 22. Карло Велики (=12) | ||||||||||||||||
| 11. Amaudru | ||||||||||||||||
| 1. Беренгар Фурлански | ||||||||||||||||
| 24. Пипин Мали | ||||||||||||||||
| 12. Карло Велики (=22) | ||||||||||||||||
| 25. Бертрада од Лаона | ||||||||||||||||
| 6. Луј I Побожни | ||||||||||||||||
| 26. Gerold of Vinzgau | ||||||||||||||||
| 13. Hildegard of the Vinzgau | ||||||||||||||||
| 27. Emma of Alemannia | ||||||||||||||||
| 3. Gisela | ||||||||||||||||
| 14. Welf | ||||||||||||||||
| 7. Јудита од Баварске | ||||||||||||||||
| 15. Хедвиг, војвоткиња Баварске | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Rosenwein, Barbara H. (1996). „The Family Politics of Berengar I, King of Italy (888-924)”. Speculum. стр. 247—289. doi:10.2307/2865414. Приступљено 18. 1. 2023.
- ^ Feller, Laurent (30. 6. 2010). „L’exercice du pouvoir par Bérenger Ier, roi d’Italie (888-915) et empereur (915-924)”. Médiévales. Langues, Textes, Histoire (на језику: француски). стр. 129—149. doi:10.4000/medievales.6009. Приступљено 18. 1. 2023.