Отворите главни мени

Берестечка битка се одвијала од 28-30. јуна 1651. између Пољака с једне и удружених козака и кримских Татара са друге стране, код места Берестечко у данашњој Украјини. Припада другој фази устанка Богдана Хмељницког.

Берестечка битка
Део Устанка Богдана Хмељницког
Ivan Bohun vyvodyt` ljudey na herz`.jpg
Иван Богун током битке, уметнички приказ.
Време:28.-30. јун 1651.
Место:Берестечко, Украјина
Узрок:Побуна козака против Пољске хегемоније
Резултат: Пољска победа, мир у Белој Цркви.
Територијалне
промене:
Козачка аутономија у Украјини формално укинута.
Сукобљене стране
Запорошки Козаци Пољско-Литванска унија
Команданти и вође
Богдан Хмељницки Јан II Казимир
Јачина
око 73.000 козака и 20.000 Татара[1] око 100.000 људи[1]
Жртве и губици
тешки знатни

УводУреди

Мада је привремено прекинуо рат, споразум у Збориву из 1649. (који је признао аутономну козачку државу у Украјини) никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом, који су деловали независно од пољске владе. Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, па се 1650. покорио турском Султану, који га је именовао вазалним кнезом Украјине. Рат је настављен у пролеће 1651.[2][3]

БиткаУреди

Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Пољска војска од 100.000 људи, под командом краља Јана II Казимира, упала је у лето 1651. у Украјину, где је у тродневној бици потукла козаке и Татаре које је предводио Богдан Хмељницки.

Судар војски првог дана битке је остао нерешен. Другог дана Татари су разбијени деловањем пољске артиљерије, а козаци блокирани у свом логору. Ипак, већина је успела да се повуче преко мочваре, куда их је извео хетманов заменик Иван Богун.[4] Сам Хмељницки био је издајом заробљен од Татара у повлачењу.[3]

ПоследицеУреди

Козачка војска, напуштена од Татара, још једном је потучена код Беле Цркве у Украјини 25. септембра 1651. Миром у Белој Цркви, козачка аутономија сужена је на Кијевску војводину, козачки регистар је преполовљен, а пољска властела, војска и унијатска црква добили су право да се врате у Украјину. Тешки услови овог споразума изазвали су масовно исељавање нерегистрованих козака у Русију, а Богдан Хмељницки био је принуђен да тражи заштиту руског цара, што је довело до Пољско-руског рата (1654—1667).[3]

У пољској културиУреди

Ова битка је детаљно описана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[5]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва. стр. 579.
  2. ^ Zamoyski 1988, стр. 160–166.
  3. 3,0 3,1 3,2 Fajfrić 2008, стр. 258–267
  4. ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 579, том 1. 
  5. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. ). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди