Берин Извор је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу.

Берин Извор
Берин Извор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.90
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 35″ С; 22° 32′ 25″ И / 42.9265° С; 22.540333° И / 42.9265; 22.540333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина850 m
Берин Извор на карти Србије
Берин Извор
Берин Извор
Берин Извор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Према попису из 1991. било је 151 становника.

Према попису из 2002. било је 90 становника .

Према попису 2011. године живео је 41 становник.

Процена је да ће насеље 2021. године имати 17 становника. [1]

Кућа

Демографија уреди

У насељу Берин Извор је 2002.године живело 86 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,1 година (53,8 код мушкараца и 60,1 код жена). У насељу има 41 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,20.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 458
1953. 482
1961. 473
1971. 362
1981. 288
1991. 151 151
2002. 90 90
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Бугари
  
76 84,44%
Срби
  
12 13,33%
Југословени
  
1 1,11%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља


 
Панорама околине
 
Околна брда


Референце уреди

  1. ^ Сајт: "Број становника"
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди