Отворите главни мени
Албанска племена (1918). Племе Бериша обележено је бројем 16.

Бериша је малисорско племе у области Пука, у северној Албанији. Берише су католичко племе, за које се каже да је једно од најстаријих од свих северно албанских племена. Племе Бериша се први пут помиње у 17. веку, а усмена традиција прати родословље од 14. века. Део племена је мигрирао на Косово и Скопску Црну Гору током османског периода. Данас је презиме Бериша уобичајно код косовских Албанаца. Постоје извори који наводе да су Берише српског порекла.[1]

Према Константину Јиречеку и по старом предању Берише су српског порекла и да се њихов предак Грча Ненадин, родоначелник Куча (Мрњавчевић) из Куча населио у Албанију и да од њега потичу Берише.[1] Каплан Буровић тврди да се ово племе некада звало Белише јер је глас л прелазио у р и обрнуто, као и у случају Арбанија – Албанија.

Миграције на КосовоУреди

Многи чланови племена Бериша су миграрали на Косово, углавном у региону Ђаковице где су се и конвертовали у ислам. Према извештају британске обавештајне службе, главни разлог миграције био је мала величина територије које је ово племе контролисало.[2] Празник католичких Бериша који живе у селима око Пећи је "Велику Госпу", коју зову "Zoja e Berishes", или "Zoja e Alshiqes" (пошто су Алшићи најбројније Берише).[3] Презиме Берише произилази из имена племена и уобичајено је међу Албанцима на Косову.[4] Године 1890. исламизовани Бериши и Краснићи са Косова су напали Албанце католике из Фандиса који су говорили албански језик и напали су њихова села, спалили куће, док су муслимане из Фандиса поштедили.[5] Током 20-их година прошлог века, читаво племе Бериша са Косова, под вођством Азема Галице, побунило се против власти Краљевине Југославије.[6]

Племе Мертури (Доњи Дукађин (Доњи Пилот)) припада братству Бериша. [7]

ПородицеУреди

АлбанијаУреди

У области Бериша у Пуки живе 4 фамилије, све именоване по синовима предака племена:

  • Тетај (Тета)
  • Марој (Маро)
  • Деска (Деску)
  • Дочај (Дочи)

КосовоУреди

  • Бериша, 8 домаћинстава у својој махали (четврти) у Трстенику, Витина (извор из 1979. године).[8]
  • Алшиће, у долини Барани ( Лугу и Баранит ), населили се из Прекорупље (извор из 1984).[9]
  • Алшиће (бивши Колгјонај) (извор из 1984).[10]
  • Гецај, две породице у Ллуке (извор из 1984).[10]
  • Бериша населили се у Доњу Дубницу у другој половини 18. века.[11]

Много исламизованих и албанизованих српски породица на Косову су ушле у фис (племе) Бериша.[12][13] Године 1967. забележено је да су ромске породице у Подрими и у Ђаковичком срезу ушли у фис Бериша, јер су Берише најмоћнији у тој области,[14] а Мађупи су ушли у фис Бериша или Гаши.[15]

Познате личностиУреди

РодомУреди

ПорекломУреди

Крсна славаУреди

Иван Јастребов наводи податак да је крсна слава овог племена било Успење пресвете Богородице. [20].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Jireček 1923, стр. 58
  2. ^ Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurst & Co. стр. 50. Приступљено 12. 05. 2013. »The same British intelligence report cited above states that the small size of the district belonging to the Berisha tribe 'caused many to emigrate, particularly in the direction of Djakovica to the North-West, where they occupy many villages.« 
  3. ^ Bulletin of the Ethnographical Institute. 4—6. Naučno delo. 1957. стр. 366. 
  4. ^ Elsie 2010, стр. 48.
  5. ^ Grandits, Hannes; Clayer, Nathalie; Pichler, Robert (15. 05. 2011), Conflicting Loyalties in the Balkans: The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-Building, I.B.Tauris, стр. 200, ISBN 978-1-84885-477-2 
  6. ^ Maliković, Dragi (2005). Kačački pokret na Kosovu i Metohiji: 1918–1924. Institut za srpsku kulturu. стр. 140. Приступљено 12. 05. 2013. »цело албанско племе Бериша било устало против југословенских државних органа под вођством Азема Бејте« 
  7. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 407. - 415. Београд: Службени гласник. 
  8. ^ Đuričić 1979, стр. 79
  9. ^ Krasniqi 1984, стр. 102.
  10. 10,0 10,1 Krasniqi 1984, стр. 92.
  11. ^ Stamenković, Srboljub Đ. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије: М-Р. Универзитет у Београду. Географски факултет. стр. 266. ISBN 978-86-82657-15-6. 
  12. ^ Balcanica. 7—8. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut. 1976. стр. 324. »Предак рода Жарк у Бичевцу се по поисламљивању ослонио не на своје сељане већ на албанске родове у суседним селима Раки и Дубрави и ступио у њихов фис (Берише) [...] ушли су у Берише, фис« 
  13. ^ Serbian ethnographic series. Srpska akademija nauka i umetnosti. 1965. стр. 148. »Поисламљени и поарбанашени српски род је Клопан (4 кућа.). Ушао је у Берише, фис« 
  14. ^ Etnografski institut 1967, стр. 85, "У Подрими и у Ђаковичком срезу Цигани се издају већином за Берише, јер је тај фис ...".
  15. ^ Etnografski institut 1967, стр. 94, "Сви су Мађупи и издају се већином за Берише и Гашане. Две породице веле да су Битичи.".
  16. ^ Elsie 2015, стр. 184.
  17. ^ . The Albanian http://www.thealbanian.co.uk/134225.html. »Pra 4 nga politikanët më të rëndësishëm jeni nga një zonë? Nga një zonë, por Ramizi nuk është Berishë, është nga Fshati Kasaj …Hasani dhe Jahjaga janë Berishë.«  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 05. 07. 2017. Приступљено 24. 07. 2018. 
  19. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2016. Приступљено 24. 07. 2018. 
  20. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 49. Београд: Службени гласник. 

ЛитератураУреди

  • Stamenković, Srboljub Đ. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије: М-Р. Универзитет у Београду. Географски факултет. стр. 266. ISBN 978-86-82657-15-6. 
  • Maliković, Dragi (2005). Kačački pokret na Kosovu i Metohiji: 1918–1924. Institut za srpsku kulturu. стр. 140. Приступљено 12. 05. 2013. »цело албанско племе Бериша било устало против југословенских државних органа под вођством Азема Бејте« 
  • Bulletin of the Ethnographical Institute. 4—6. Naučno delo. 1957. стр. 366. 
  • Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurst & Co. стр. 50. Приступљено 12. 05. 2013. »The same British intelligence report cited above states that the small size of the district belonging to the Berisha tribe 'caused many to emigrate, particularly in the direction of Djakovica to the North-West, where they occupy many villages.« 
  • Đuričić, Milutin R. (1979). Čuvari bese. Srpska akademija nauka i umjetnosti. стр. 79. »Окружни суд у Пећи осуди два сина А. Берише из Трстеника за убиство. Цело братство Бериша у Трстенику (махала од 8 кућа), бојећи се освете, било је у кућном притвору и очекивало најезду фиса ...« 
  • Jireček, Konstantin (1923). Istorija Srba. Izdavačka knjižarnica G. Kona. стр. 58. Приступљено 17. 05. 2013. »По предању, родоначелник Куча био је Грча Ненадин, од чијих пет синова, Петра, Ђурђа, Тиха, Леша и Мара потичу њихова братства. Праотац Кастрата је Крсто, а Шаљана Шако; обојица су тобоже били браћа нареченог Грчина, док би Берише били потомци баш самога Грче.« 
  • Durham, Edith (1909). „High Albania”. London: Edward Arnold. 
  • Elsie, Robert (2010) [2004]. Historical Dictionary Of Albania (PDF) (2nd изд.). Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group. ISBN 978-1-282-52192-6. OCLC 816372706. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 06. 10. 2014. 
  • Elsie, Robert (2015). The Tribes of Albania: History, Society and Culture. I.B.Tauris. ISBN 978-1-78453-401-1. 
  • institut, Etnografski (1967). Život i običaji narodni. 80. Etnografski institut. 
  • Krasniqi, Mark (1984). Lugu i Baranit: monografi etno-gjeografike. Akademia e shkencave dhe e arteve e Kosovës. 
  • Srpski etnografski zbornik [Serbian ethnographic series]. 90-91. SANU. 1976. 
  • institut, Etnografski (1958). Zbornik radova Etnografskog instituta [Bulletin of the Ethnographical Institute]. 7—8. Naučno delo.