Беркасово

насеље у Србији у општини Шид у Сремском округ

Беркасово (панонскорусински: Беркасов) је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1115 становника. У његовој близини се налазе остаци истоимене тврђаве из средњег века.

Беркасово
Дом културе
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 1.115
 — густина54/km2
Географске карактеристике
Координате45° 09′ 01″ С; 19° 15′ 47″ И / 45.15037° С; 19.26307° И / 45.15037; 19.26307
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина149 m
Површина20,6 km2
Беркасово на карти Србије
Беркасово
Беркасово
Беркасово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22242
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Овде се налазе Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову и Манастир Свете Петке. У близини се налази излетиште Липовача.

Географија

уреди

Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м. н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.[1]

Историја

уреди

Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године.[1] Софроније Подгоричанин је освештао српску православну цркву у селу. Била је посвећена Св. Петру и Павлу.[2] Село је припадало у 18. веку унијатском владичанству у Шиду.[3] Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља.[4]

Манифестације

уреди

У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".[1]

Демографија

уреди

У насељу Беркасово живи 987 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 490 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.156
1953. 1.235
1961. 1.214
1971. 1.213
1981. 1.217
1991. 1.103 1.088
2002. 1.228 1.258
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
841 68,48%
Русини
  
184 14,98%
Југословени
  
51 4,15%
Хрвати
  
47 3,82%
Словаци
  
21 1,71%
Мађари
  
6 0,48%
Руси
  
2 0,16%
Роми
  
2 0,16%
Украјинци
  
1 0,08%
Муслимани
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
61 4,96%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 35. 
  2. ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 38. ISBN 953-6659-04-2. 
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866.
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди