Отворите главни мени

Бечка радионица је производна заједница уметника која је основана 1903 у Бечу. То је била заједница која је укључивала уметнике који су радили у ликовној и примењеној уметности, архитекте и дизајнере који су радили у пољима керамике, сребра, моде, намештаја и графике.[1] Сматра се пиониром модерног дизајна и њен утицај се нарочито може видети у ар деко и баухаус стилу.[2] Рад радионице припада стилу бечке сецесије. Почетком Првог светског рата радионица ће упасти у финансијске и друге потешкоће, углавном ће зависти од богатих патрона и добротвора. Биће затворена 1932. године.

Wiener Werkstätte
Индустријауметност, ентеријер
Основана1903–1932
СедиштеБеч, Аустрија
Кључни људиЈосиф Хофман, Коломан Мозер
Производ(и)накит, керамика, намештај, мода, кожа, метал, итд.

ОснивањеУреди

 
Продавница Бечке радионице

Фирма је еволуција организације под именом Сецесија, основане 1897. године у Бечу. Она је била алијанса уметника и дизајнера и од самог почетка велики фокус је стављен на примењене уметности. На изложби Сецесије 1900. године рукотворине сличних радионица су привукле пажњу младог Јосифа Хофмана и Коломана Мозера, те су почели да размишљају о оснивању сличне радионице. Овако се Хофман сећао оснивања радионице:

Једног поподнева, у вријеме ручка сви смо седели у кафићу Heinrichshof. Ото Вагнер, Коло Мозер, неки пријатељи и најважније Фриц Вaндорфер... Мозер и ја смо били заузети псујући на стање уметничке сцене у Бечу. Нама се чинило да је Беч у стању пропадања и труљења, док се свугде у Европи будила свест... Свугде осим Беча, радионице су основане са циљем да се стане на крај вечитој имитацији дугогодишњих стилова, у покушају да се пронађу нови облици прикладни за наше модерно доба. Тешко оптужујући ово досадно доба свим својим немогућностима, један од господина, који се управо вратио у Беч након што је боравио у Лондону и кога смо једва знали, споменуо је да не би коштало ни цену куће да се покуша нешто слично у Бечу.[3]

Коначно, 1903. године Бечка радионица је почела са радом у три мале собе; ускоро се проширила у троспратну зграду са специјално дизајнираним просторима за металургију, кожарство, увезивање књига, обраду дрвета и лакирницу. Распон производних линија је укључивао; производе од коже, емајл, накит, разгледнице и керамику. Бечка радионица је чак имала и прозводњу шешира.

СтилУреди

Снажан утицај на Бечку сецесију и Бечку радионицу ће имати стил бидермајер. Лидери радионице ће га фаворизовати као преседан за слабо орнаментисан или неорнаментисан дизајн.[4]

Са 14-ом изложбом бечке Сецесије почиње да израња уникатност неких уметника. Међу иноваторима је Јосиф Хофман чија љубав према геометријским облицима, а нарочито коцки је била добро позната. Сматрао је савршеном манифестацијом његовог концепта рама за коју је веровао да ће ујединити све аспекте живота, стварајући тоталну уметност. Толико је користио коцку у својим дизајниме у архитектури, намештају, текстилу и декоративним објектима да је добио надимак Quadratl (коцкица). Дизајн уметника Бечке радионица ће постати познат као Wiener-Werkstätte-Stil (стил Бечке радионице), а тај стил ће бити основа и први пример ар деко стила.[5][6]

Важан цитат Хофмана и Мозера 1905. године илуструје њихове циљеве и водећу филозофију Бечке радионице:

Све док су наши градови, куће, собе, ормари, свакодневни уређаји, наша одећа, драгуљи, док наш језик и осећања не представљају дух нашег доба на чистији, једноставнији и лепши начин, остаћемо бескрајно назадни у односу на наше претке.[7]

Лидери Бечке радионице ће напустити Сецесију као и неки уметници који су били уско повезани, али њихов рад се сматра делом стила бечке сецесије.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „The Vienna Secession: a History”. theviennasecession.com. 2. 6. 2012. Приступљено 29. 9. 2016. 
  2. ^ Nikolaus Pevsner, Pioneers of Modern Design: From William Morris to Walter Gropius, Yale University Press, 2005
  3. ^ Hoffmann, by August Sarnitz. Page 35
  4. ^ https://www.nytimes.com/2006/12/01/arts/design/01bied.html
  5. ^ https://www.woka.com/en/lexicon/josef-hoffmann.html
  6. ^ http://www.dailyartmagazine.com/josef-hoffmanns-modern-brooches/
  7. ^ http://www.dailyartmagazine.com/josef-hoffmanns-modern-brooches/
  8. ^ https://www.interiordesign.net/articles/7919-1903-1932-wiener-werksttte-1907-1914-cubism/

Спољашње везеУреди