Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Бешка (вишезначна одредница).

Бешка је насеље у општини Инђија, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5783 становника.

Бешка
Beška 002.jpg
Дом културе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИнђија
Становништво
 — 2011.Пад 5.783
 — густина126/км2
Географске карактеристике
Координате45° 07′ 48″ СГШ; 20° 04′ 02″ ИГД / 45.13006° СГШ; 20.06736° ИГД / 45.13006; 20.06736
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 м
Површина45,7 км2
Бешка на мапи Србије
Бешка
Бешка
Бешка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22324
Позивни број022
Регистарска ознакаIN
Православна црква Ваведења

Овде се налазе Српска православна црква Ваведења у Бешкој, Археолошки локалитет Бешка-Брест и Споменик стрељаним мештанима села Бешке.

ГеографијаУреди

 
Бешка и Дунав

Лежи на фрушкогорској лесној заравни, на прузи, а близу ауто-пута који повезује Београд и Нови Сад и на коме је северно од Бешке мост преко Дунава.

ИсторијаУреди

У насељу су пронађене богато осликане касноримске гробнице.[1]

Први помени о Бешки потичу из 1564., а помиње се и у XVII и почетком XVIII века.

У православној цркви у Бешки, новосадски звоноливац Ђорђе Петровић је 1857. године излио једно звоно од пет центи. Било је то у време пароха поп Петра Бошковића и црквених тутора Јована Стаматовића и Васе Варићака.[2]

Пре Другог светског рата имала је 3.855 становника од чега више од 2.000 Немаца. У рату је погинуло 59 мештана, а 69 су пали као жртве фашизма.

ПривредаУреди

40% становништва Бешке ради у Београду и Новом Саду, док се остали део активног становништва бави пољопривредом и виноградарством.

Бешка има знатну угоститељску понуду, и на самој обали, узводно од моста на међународном ауто-путу, и у центру села. Уз то, у Бешки је могуће изнајмити чамац, јахту, фијакер и организовати ловачки или риболовачки излет.

ДемографијаУреди

У насељу Бешка живи 4949 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1955 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.648
1953. 3.976
1961. 5.378
1971. 6.351
1981. 6.377
1991. 6.166 5.901
2002. 6.239 6.467
2011. 5.783
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.766 76,39%
Хрвати
  
506 8,11%
Југословени
  
208 3,33%
Мађари
  
137 2,19%
Роми
  
89 1,42%
Украјинци
  
21 0,33%
Чеси
  
19 0,30%
Црногорци
  
17 0,27%
Словаци
  
11 0,17%
Македонци
  
7 0,11%
Албанци
  
7 0,11%
Муслимани
  
4 0,06%
Бошњаци
  
3 0,04%
Словенци
  
2 0,03%
Русини
  
2 0,03%
Немци
  
2 0,03%
Руси
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
109 1,74%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личностиУреди

 
Зграда на месту где се до краја 1940-их налазила евангелистичка црква

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Špehar, Olga Z. (2017). „Home for Eternity. A possible Interpretation of the Late Roman Tomb Paintings from Beška”. Matica srpska journal for fine arts: 13. 
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди