Бешка
Бешка је насеље у општини Инђија, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5783 становника.
Бешка | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Сремски |
Општина | Инђија |
Становништво | |
— 2011. | 5.783 |
— густина | 126/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 07′ 48″ С; 20° 04′ 02″ И / 45.13006° С; 20.06736° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 122 m |
Површина | 45,7 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 22324 |
Позивни број | 022 |
Регистарска ознака | IN |
Овде се налазе Српска православна црква Ваведења у Бешкој, Археолошки локалитет Бешка-Брест и Споменик стрељаним мештанима села Бешке.
Географија
уредиЛежи на фрушкогорској лесној заравни, на прузи, а близу ауто-пута који повезује Београд и Нови Сад и на коме је северно од Бешке мост преко Дунава.
Историја
уредиУ насељу су пронађене богато осликане касноримске гробнице.[1]
Први помени о Бешки потичу из 1564, а помиње се и у XVII и почетком XVIII века.
У септембру 1914. аустроугарске власти су ухапсиле 28 Срба из места и одвеле их у петроварадинску тврђаву, да би их неколико дана касније шесторо било стрељано,[2][3] укључујући сликарку Даницу Јовановић.
У православној цркви у Бешки, новосадски звоноливац Ђорђе Петровић је 1857. године излио једно звоно од пет центи. Било је то у време пароха поп Петра Бошковића и црквених тутора Јована Стаматовића и Васе Варићака.[4]
Пре Другог светског рата имала је 3.855 становника од чега више од 2.000 Немаца. У рату је погинуло 59 мештана, а 69 су пали као жртве фашизма.
Привреда
уреди40% становништва Бешке ради у Београду и Новом Саду, док се остали део активног становништва бави пољопривредом и виноградарством.
Бешка има знатну угоститељску понуду, и на самој обали, узводно од моста на међународном ауто-путу, и у центру села. Уз то, у Бешки је могуће изнајмити чамац, јахту, фијакер и организовати ловачки или риболовачки излет.
Демографија
уредиУ насељу Бешка живи 4949 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 1955 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 18 | 18 | ||
80+ | 28 | 73 | ||
75—79 | 61 | 115 | ||
70—74 | 121 | 167 | ||
65—69 | 172 | 213 | ||
60—64 | 134 | 202 | ||
55—59 | 149 | 124 | ||
50—54 | 226 | 194 | ||
45—49 | 272 | 239 | ||
40—44 | 280 | 244 | ||
35—39 | 227 | 216 | ||
30—34 | 191 | 192 | ||
25—29 | 239 | 218 | ||
20—24 | 226 | 203 | ||
15—19 | 224 | 210 | ||
10—14 | 224 | 195 | ||
5—9 | 169 | 155 | ||
0—4 | 160 | 140 | ||
Просек : | 37,3 | 40,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.568 | 820 | 1.525 | 121 | 86 | 16 |
Женски | 2.628 | 499 | 1.544 | 481 | 92 | 12 |
УКУПНО | 5.196 | 1.319 | 3.069 | 602 | 178 | 28 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.171 | 133 | 1 | 3 | 324 |
Женски | 620 | 60 | 0 | 0 | 161 |
УКУПНО | 1.791 | 193 | 1 | 3 | 485 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 18 | 121 | 99 | 37 | 188 |
Женски | 3 | 9 | 91 | 34 | 40 |
УКУПНО | 21 | 130 | 190 | 71 | 228 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 24 | 52 | 15 | 22 |
Женски | 5 | 34 | 10 | 41 | 88 |
УКУПНО | 7 | 58 | 62 | 56 | 110 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 27 | 0 | 0 | 105 | |
Женски | 25 | 0 | 0 | 19 | |
УКУПНО | 52 | 0 | 0 | 124 |
Познате личности
уреди- Даница Јовановић (1886—1914), сликарка
- Миро Стефановић, сликар и карикатуриста
- Никола Груловић, (1888—1959), народни херој
- Јован Језеркић, (1920—2000), српски и југословенски фудбалер
- Вељко Вукмановић,(1930—2005), песник
- Ненад Богдановић,(1954—2007), градоначелник Београда
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Špehar, Olga Z. (2017). „Home for Eternity. A possible Interpretation of the Late Roman Tomb Paintings from Beška”. Matica srpska journal for fine arts: 13.
- ^ "Политика", 23. март 1922, стр. 2
- ^ "Политика", 28. март 1922, стр. 7
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Лупуровић, Душко (2017). Школству у Бешки 1941-1965. Петроварадин: АЛФАтеам. стр. 328. ISBN 978-86-911915-35. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 16. 01. 2019.