Библиотека Матице српске
Библиотека Матице српске основана је 1826. године у Пешти. За јавност је отворена 1838. године.[1]
ИсторијатУреди
Фонд библиотеке формиран је и од поклоњених личних библиотека Платона Атанацковића, Атанасија Стојковића,Саве Текелије и Александра Сандића.[2] Године 1864. библиотека је пресељена у Нови Сад.
Од 1948. године постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије. Касније од 1965. године прима обавезни примерак и из целе Југославије.
Библиотека Матице српске је, узимајући у обзир годину оснивања и континуитет фондова и делатности, прва јавна и научна библиотека у српској култури.
Управници Библиотеке су били академик Младен Лесковац (1945—1954), књижевник Борислав Михајловић Михиз (1955—1960), најдуже у њеној историји књижевник и академик Миро Вуксановић (1988—2014), а потом књижевник Селимир Радуловић (2014).
Библиотеци Матице Српске је 2023. године додељен Сретњски орден првог реда.[3]
НаградаУреди
Од 2016. године, на свој дан 28. априла, библиотека додељује награду „Златна књига Библиотеке Матице српске”. Досадашњи добитници су:
- 2016 — Предраг Пипер[4]
- 2017 — Радован Бели Марковић[5]
- 2018 — Светислав Божић
- 2019 — Лазар Чурчић
- 2020 — Марија Клеут
РеференцеУреди
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Орден Библиотеци Матице српске за очување књига од историјског и културног значаја”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-18.
- ^ ZRENJANINAC ALEKSANDAR SANDIĆ – KNJIŽEVNIK, NOVINAR, SARADNIK VUKA KARADŽIĆA I KOLEKCIONAR STARIH KNJIGA
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Додељена одликовања поводом Дана државности”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-15.
- ^ Први пут обележен Дан Библиотеке Матице српске (РТС, 28. април 2017)
- ^ „Златна књига” Радовану Белом Марковићу („Политика”, 29. април 2017)
