Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске основана је 1826. године у Пешти. За јавност је отворена 1838. године. Фонд библиотеке формиран је и од поклоњених личних библиотека Платона Атанацковића, Атанасија Стојковића,Саве Текелије и Александра Сандића^[1]. Године 1864. библиотека је пресељена у Нови Сад.

Библиотека Матице српске у Новом Саду

Од 1948. године постаје централна библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних публикација из Србије. Касније од 1965. године прима обавезни примерак и из целе Југославије. Библиотека Матице српске је, узимајући у обзир годину оснивања и континуитет фондова и делатности, прва јавна и научна библиотека у српској култури. Управници Библиотеке су били академик Младен Лесковац (1945 - 1954), књижевник Борислав Михајловић Михиз (1955 - 1960), најдуже у њеној историји књижевник и академик Миро Вуксановић (1988 - 2014), а потом књижевник Селимир Радуловић (2014 -). Од 2016. године, на свој дан 28. априла, библиотека додељује награду „Златна књига Библиотеке Матице српске”. Досадашњи добитници су:

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

Сајт Библиотеке Матице српске

Овај чланак везан за културу је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] ZRENJANINAC ALEKSANDAR SANDIĆ – KNJIŽEVNIK, NOVINAR, SARADNIK VUKA KARADŽIĆA I KOLEKCIONAR STARIH KNJIGA

[2] Први пут обележен Дан Библиотеке Матице српске (РТС, 28. април 2017)

[3] „Златна књига” Радовану Белом Марковићу („Политика”, 29. април 2017)

[1]

[2]

[3]