Библиотека „Јоаникије Памучина” у Мостару
Библиотека Јоаникије Памучина је библиотека Владичанског двора Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Мостару и културна институција од изузетног значаја за српски народ у Мостару и Херцеговачко-неретванском кантону. Библиотека представља једину српску библиотеку у граду Мостару, а налази се на адреси Конак 7.[1]
| Библиотека Владичанског двора у Мостару "Јоаникије Памучина" | |
 Табла на улазу у зграду Владичанског двора у Мостару | |
| Оснивање | 2012 |
|---|---|
| Локација | Мостар Град Мостар  Федерација БиХ |
| Врста | Специјална библиотека |
| Адреса | Конак бр. 7 |
Од свог обнављања, 2012. године, библиотека носи име по архимандриту Јоаникују Памучини (1810-1870), једном од најзначајнијих мостарских књижевних и културно-просвјетних личности.
Историјат уреди
Библиотека српске општине у Мостару датира из 19. вијека и настака је поклоном Памучинових, Шолајиних, Чокорилових и других књига црквеној општини мостарској.[2] Осим тога, све већи број Мостараца ствара богате личне библиотеке.
У том погледу посебно је био познат Ристо Иванишевић, који је важио за тадашњег најпознатијег мостарског библиофила, у чијој заоставштини је остала богата библиотека. У архивској грађи Котарског суда Мостар, у кутији са ознаком оставине (1913. – 1918.) пронађен је попис библиотеке Ристе И. Иванишевића. У погледу састављања инвентара библиотеке, Иванишевић је својим тестаментом оставио комплетан књижни фонд Српској православној црквеној општини Мостар у трајно власништво. Готово сви аутори који су до тада писали о библиотекама у Босни и Херцеговини маргинализирају веома богату библиотеку Српско православне црквене општине у Мостару. У библиотеци су била заступљена дјела из науке, историје, умјетности и културе, просвјете и других области.[3]
Године 1891. српско пјевачко друштво „Гусле”, добија одобрење од власти да може отворити читаоницу са библиотеком.[4] Библиотека је формирана највише поклонима и властитим средствима, а 1898. године имала је 14 одјељења са фондом од око 2000 књига. Могли су је користити и они који нису били чланови „Гусала”. Читаоница је примала више од тридесет периодичних и дневних листова и часописа, политичког, књижевног и забавног карактера, а скоро сви су били српски. Читаоница је постојала до 1911. године, а библиотека до 1913. године, када је предата „Просвјети” с циљем оснивања централне библиотеке тог друштва.[5] Дио овог књижног фонда је предат црквеној општини мостарској и постао је дио фонда већ постојеће библиотеке црквене општине.
Библиотека Владичанског двора у Мостару „Јоаникије Памучина“ баштини традицију Библиотеке Српске православне црквене општине мостарске, чији богати фонд је деведесетих година прошлог вијека у потпуности уништен након минирања и уништавања свих објеката Српске православне цркве у Мостару, од стране оружаних формација хрватског и муслиманског народа.[6]
Након повратка Срба у Мостар и почетка обнављања вјерско-културних објеката уништених током Одбрамбено-отаџбинског рата, на иницијативу мостарског свештенства приступило се формирању библиотеке првенствено намијењене српском народу. Народна библиотека Србије и Српска православна епархија захумско-херцеговачка и приморска потписале су 10. маја 2012. године у Мостару Протокол о сарадњи који за циљ имао формирање библиотеке у оквиру новоуспостављеног Генералног конзулата Републике Србије. Протокол о сарадњи потписали су вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић и протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, старјешина саборног храма Свете Тројице у Мостару у име епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Григорија. Потписивању протокола присуствовала је и отправница послова Амбасаде Републике Србије у Босни и Херцеговини Љиљана Милојевић-Боровчанин.[7]
Фонд библиотеке уреди
С обзиром да је комплетан књижни фонд бивше библиотеке црквене општине мостарске уништен током ратних дешавања, данашњи фонд библиотеке представља у највећој мјери донације јавних и приватних установа као и приватних лиц, фондација и удружења. Непрестано обнављајући и увећавајући свој фонд, Библиотека „Јоаникије Памучина“ прикупља, како антикварне књиге, тако и савремена издања, нарочито тематски везана за подручја данашње Херцеговине кроз историју.
Једна од значајних донација је била од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, у августу мјесецу 2018. године, када је министар Дане Малешевић уручио донацију књига из личне библиотеке за црквену Библиотеку „Јоаникије Памучина" у Мостару. Директор Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске из Источног Сарајева Раде Ристовић такође је библиотеци донирао значајан број наслова у име Завода. Више од 200 наслова поклњено је библиотеци Српске православне цркве у Мостару. Ријеч је о белетристици домаћих аутора који су своја дјела подарили читалаштву Републике Српске.[8] Књижни фонд библиотеке обогатили су и Ранка Мутевелић, власница Издавачко-књижарског друштва „Мутевелић“, директорица Позоришта лутака у Мостару, и члан СПКД „Просвјета“ и мостарског СПКУД „Гусле“, и Бранимир Мартинац, власник мостарске галерије „Мартино“ и један од истакнутих културних прегалаца Мостара. Библиотека је тада добила монографију „Мостар од постанка до 1992.“, значајно издање овог Издавачко-књижарског друштва, као и сва издања галерије „Мартино“, међу којима су: „Херцеговина земља вина“ и најновија антологија старих фотографија „Мостар музеј сјећања“.[9] У склопу своје акције „1000 књига за културне и образовне институције у БиХ“, челници Књижевне фондације „Фра Грго Мартић“ из Крешева посјетили су Владичански двор у Мостару те уручили комплет својих издања за библиотеку „Јоаникије Памучина".[10]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Адресар библиотека”. Фондација за библиотечку дјелатност Сарајево. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ Босанска вила 1911, стр. 17-19.
- ^ „Ристо Илије Иванишевић (1842-1913)”. Срби у БиХ. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ О библиотекама и библиотекарству у Мостару, стр. 1.
- ^ „Мостар као културно средиште херцеговачких Срба крајем XIX и почетком XX вијека”. Срби у БиХ. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „О библиотеци”. Саборна црква Свете тројице. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ „Народна библиотека Србије у Мостару”. Независне новине. Приступљено 23. 11. 2018.
- ^ „Малешевић донирао књиге”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 25. 11. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Поклон Библиотеци Владичанског двора у Мостару „Јоаникије Памучина“”. Епархија ЗХиП. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Књиге на дар новој библиотеци у Владичанском двору у Мостару”. Бљесак.инфо. Приступљено 25. 11. 2018.
Литература уреди
- Босанска, Вила (1911). Српска централна библуотека у Сарајеву. Сарајево.
- Пргуда, Расим. О библиотекама и библиотекарству у Мостару. Мостар.