Билећа
Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.
| Билећа | |
|---|---|
 Билећа | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Билећа |
| Основан | први помен 1286. године |
| Становништво | |
| — 2013. | 7.476 (РЗС) 7.568 (АГС) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГДКоординате: 42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 491 м |
  Билећа Билећа на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 89230 |
| Позивни број | 059 |
На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника,[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 7.568 становника.[2]
ГеографијаУреди
Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. Изградњом хидроелектране 1966. године створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.
ИсторијаУреди
Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).
У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.
ИмеУреди
Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.
КултураУреди
Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.
Спомен-собаУреди
У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[4]
У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[5]
СпортУреди
Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.
КлимаУреди
Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.
| Клима Билећа | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,5 (65,3) |
19,0 (66,2) |
23,0 (73,4) |
29,5 (85,1) |
33,0 (91,4) |
37,5 (99,5) |
41,5 (106,7) |
41,0 (105,8) |
37,5 (99,5) |
31,0 (87,8) |
23,0 (73,4) |
18,0 (64,4) |
41,5 (106,7) |
| Просек, °C (°F) | 4,5 (40,1) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
13,5 (56,3) |
19,0 (66,2) |
21,5 (70,7) |
22,5 (72,5) |
22,5 (72,5) |
20,5 (68,9) |
16,5 (61,7) |
10,0 (50) |
5,5 (41,9) |
13,4 (56,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,5 (2,3) |
−16,0 (3,2) |
−9,0 (15,8) |
−1,0 (30,2) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
11,5 (52,7) |
11,5 (52,7) |
5,0 (41) |
−1,5 (29,3) |
−8,5 (16,7) |
−15 (5) |
−16,5 (2,3) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
СтановништвоУреди
| Националност[6] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 7.500 | 5.631 | 3.882 | 2.810 | 1.725 |
| Муслимани/Бошњаци | 11 | 1.286 | 841 | 828 | 279 |
| Југословени | 2 | 210 | 618 | 64 | 157 |
| Црногорци | 52 | 286 | 190 | 108 | |
| Хрвати | 19 | 39 | 42 | 82 | 165 |
| Македонци | 23 | 14 | 20 | ||
| Словенци | 5 | 8 | 15 | ||
| Мађари | 8 | 14 | 3 | ||
| Албанци | 7 | 1 | 5 | ||
| остали и непознато | 32 | 391 | 51 | 22 | 14 |
| Укупно | 7.568 | 7.557 | 5.763 | 4.033 | 2.491 |
 |
| |||||||||||||||||||||||||||
Знамените личностиУреди
- Тијана Бошковић, српска одбојкашица.
- Јефто Бошњак, народни херој Југославије.
- Радослав Братић, српски књижевник и драматург.
- Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста, аниматор и оскаровац.
- Владимир Гаћиновић, српски књижевник и члан Младе Босне.
- Јевто Дедијер, доцент географије на Београдском универзитету.
- Сафет Исовић, босанскохерцеговачки и југословенски пјевач, извођач севдалинки.
- Карл Малден, амерички глумац српског порекла.
- Милан Милошевић, српски и босанскохерцеговачки кошаркаш.
- Ненад Мишановић, српски кошаркаш.
- Радован Раде Радовић, командант војне јединице Билећки добровољци.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику.
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2017. Приступљено 18. 11. 2017.
- ^ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012.
- ^ а б „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 06. 2012. Приступљено 25. 06. 2012.
- ^ „Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2014. Приступљено 03. 10. 2014.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везеУреди
| Билећа на Викимедијиној остави. |
- Општина Билећа — Званична веб презентација (језик: српски)
- Билећки сајт — BILEĆAinfo (језик: српски)
- Портал Моја Херцеговина — Билећа (језик: српски)
- Епархија Захумско-херцеговачка (званична презентација) (језик: српски)
- Хидроелектране на Требишњици (језик: српски)
- Маплендија: Гугл сателитска мапа
- Фолингрејн: Географске координате
- Патрола од Београда до Херцег Новог преко Билеће, САТ РТС - Званични канал