Билећа

насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

Билећа
Bileca, rakousko-uherske mestanske domy.jpg
Билећа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаБилећа
Основанпрви помен 1286. године
Становништво
 — 2013.7.476 (РЗС)
7.568 (АГС)
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 29″ СГШ; 18° 25′ 40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833Координате: 42° 52′ 29″ СГШ; 18° 25′ 40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина491 м
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Билећа
Билећа
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број89230
Позивни број059

На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника,[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 7.568 становника.[2]

ИмеУреди

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.[тражи се извор]

ГеографијаУреди

 
Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. Изградњом хидроелектране 1966. године створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

КлимаУреди

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом температуром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
19,0
(66,2)
23,0
(73,4)
29,5
(85,1)
33,0
(91,4)
37,5
(99,5)
41,5
(106,7)
41,0
(105,8)
37,5
(99,5)
31,0
(87,8)
23,0
(73,4)
18,0
(64,4)
41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
13,5
(56,3)
19,0
(66,2)
21,5
(70,7)
22,5
(72,5)
22,5
(72,5)
20,5
(68,9)
16,5
(61,7)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3)
−16,0
(3,2)
−9,0
(15,8)
−1,0
(30,2)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
11,5
(52,7)
11,5
(52,7)
5,0
(41)
−1,5
(29,3)
−8,5
(16,7)
−15
(5)
−16,5
(2,3)
[тражи се извор]

ИсторијаУреди

 
Некропола стећака Билећа

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под командом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

КултураУреди

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.

Спомен-собаУреди

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[4]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[5]

СтановништвоУреди

Састав становништва – насеље Билећа
2013.[6]1991.[7]1981.[8]1971.[9]1961.
Укупно7 616 (100,0%)7 568 (100,0%)5 763 (100,0%)4 033 (100,0%)2 491 (100,0%)
Срби7 500 (98,48%)5 619 (74,25%)3 882 (67,36%)2 810 (69,68%)1 725 (69,25%)
Црногорци52 (0,683%)286 (4,963%)190 (4,711%)108 (4,336%)
Хрвати19 (0,249%)39 (0,515%)42 (0,729%)82 (2,033%)165 (6,624%)
Неизјашњени19 (0,249%)
Остали9 (0,118%)411 (5,431%)26 (0,451%)36 (0,893%)17 (0,682%)
Бошњаци7 (0,092%)1 290 (17,05%)1841 (14,59%)1828 (20,53%)1279 (11,20%)1
Муслимани4 (0,053%)
Непознато4 (0,053%)
Југословени2 (0,026%)209 (2,762%)651 (11,30%)64 (1,587%)157 (6,303%)
Македонци23 (0,399%)14 (0,347%)20 (0,803%)
Албанци7 (0,121%)1 (0,025%)5 (0,201%)
Словенци5 (0,087%)8 (0,198%)15 (0,602%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

СпортУреди

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  2. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2017. Приступљено 18. 11. 2017. 
  3. ^ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012. 
  4. ^ а б „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 06. 2012. Приступљено 25. 06. 2012. 
  5. ^ „Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2014. Приступљено 03. 10. 2014. 
  6. ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015. 

Спољашње везеУреди