Отворите главни мени

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

Билећа
Билећа
Bileca, rakousko-uherske mestanske domy.jpg
Билећа
Застава
Застава Билеће
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаБилећа
Основанпрви помен 1286. године
Становништво
Становништво
 — 2013.7.476 (РЗС)
8.220 (АГС)
Географске карактеристике
Координате42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833Координате: 42°52′29″ СГШ; 18°25′40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина491 м
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Билећа
Билећа
Остали подаци
ГрадоначелникМиљан Алексић
Поштански број89230
Позивни број059
Некропола стећака Билећа

На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника[1], а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 8.220 становника.[2].

Садржај

ГеографијаУреди

 
Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. 1966. године је изграђена хидроелектрана и створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

ИсторијаУреди

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната песма револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

ИмеУреди

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.

КултураУреди

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.

Спомен-собаУреди

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[4]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[5]

СпортУреди

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

КлимаУреди

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
19,0
(66,2)
23,0
(73,4)
29,5
(85,1)
33,0
(91,4)
37,5
(99,5)
41,5
(106,7)
41,0
(105,8)
37,5
(99,5)
31,0
(87,8)
23,0
(73,4)
18,0
(64,4)
41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
13,5
(56,3)
19,0
(66,2)
21,5
(70,7)
22,5
(72,5)
22,5
(72,5)
20,5
(68,9)
16,5
(61,7)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3)
−16,0
(3,2)
−9,0
(15,8)
−1,0
(30,2)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
11,5
(52,7)
11,5
(52,7)
5,0
(41)
−1,5
(29,3)
−8,5
(16,7)
−15
(5)
−16,5
(2,3)
[тражи се извор]

СтановништвоУреди

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5.631 3.882 2.810 1.725
Муслимани 1.286 841 828 279
Југословени 210 618 64 157
Црногорци 286 190 108
Хрвати 39 42 82 165
Македонци 23 14 20
Словенци 5 8 15
Мађари 8 14 3
Албанци 7 1 5
остали и непознато 391 51 22 14
Укупно 7.476 7.557 5.763 4.033 2.491
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.563
1961. 2.491
1971. 4.033
1981. 5.763
1991. 7.557
2013. 7.476

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  2. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  3. ^ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 06. 2012. Приступљено 25. 06. 2012. 
  5. ^ „Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2014. Приступљено 03. 10. 2014. 
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди