Билећа

За друге употребе, погледајте Билећа (вишезначна одредница).

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.

Билећа
Bileca, rakousko-uherske mestanske domy.jpg
Билећа
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаБилећа
Основанпрви помен 1286. године
Становништво
 — 2013.7.476 (РЗС)
7.568 (АГС)
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 29″ СГШ; 18° 25′ 40″ ИГД / 42.874861° СГШ; 18.427833° ИГД / 42.874861; 18.427833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина491 м
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Билећа
Билећа
Билећа на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број89230
Позивни број059
Некропола стећака Билећа

На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника,[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 7.568 становника.[2]

ГеографијаУреди

 
Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. Изградњом хидроелектране 1966. године створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

ИсторијаУреди

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).

У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.

ИмеУреди

Име Билећа потиче од праславенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.

КултураУреди

Билећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.

Спомен-собаУреди

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[4] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[4]

У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[5]

СпортУреди

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

КлимаУреди

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4°C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5°C, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22,5°C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.

Клима Билећа
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3) 		19,0
(66,2) 		23,0
(73,4) 		29,5
(85,1) 		33,0
(91,4) 		37,5
(99,5) 		41,5
(106,7) 		41,0
(105,8) 		37,5
(99,5) 		31,0
(87,8) 		23,0
(73,4) 		18,0
(64,4) 		41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1) 		5,5
(41,9) 		9,0
(48,2) 		13,5
(56,3) 		19,0
(66,2) 		21,5
(70,7) 		22,5
(72,5) 		22,5
(72,5) 		20,5
(68,9) 		16,5
(61,7) 		10,0
(50) 		5,5
(41,9) 		13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3) 		−16,0
(3,2) 		−9,0
(15,8) 		−1,0
(30,2) 		5,5
(41,9) 		9,0
(48,2) 		11,5
(52,7) 		11,5
(52,7) 		5,0
(41) 		−1,5
(29,3) 		−8,5
(16,7) 		−15
(5) 		−16,5
(2,3)
[тражи се извор]

СтановништвоУреди

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 7.500 5.631 3.882 2.810 1.725
Муслимани/Бошњаци 11 1.286 841 828 279
Југословени 2 210 618 64 157
Црногорци 52 286 190 108
Хрвати 19 39 42 82 165
Македонци 23 14 20
Словенци 5 8 15
Мађари 8 14 3
Албанци 7 1 5
остали и непознато 32 391 51 22 14
Укупно 7.568 7.557 5.763 4.033 2.491
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.270
1953. 1.563
1961. 2.491
1971. 4.033
1981. 5.763
1991. 7.557
2013. 7.568

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  2. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2017. Приступљено 18. 11. 2017. 
  3. ^ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012. 
  4. ^ а б „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 06. 2012. Приступљено 25. 06. 2012. 
  5. ^ „Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2014. Приступљено 03. 10. 2014. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Билећа&oldid=23835637”