Отворите главни мени

Бирач је име које се од османлијског доба односи на подручје у средњем Подрињу између Власенице на западу и Сребренице на истоку. То је висораван са висином од 600-900 м. Пружа се у правцу северозапад—-југоисток.

Највиши врхови су Сикира са 1071 м, Комић 1032 м, и Лисина 1262 м. Цели крај је испресецан долинама речица које извиру на југозападу испод планине Јавор и теку на северозапад до уливања у реку Јадар. Познато је по благој клими и воћарству. Земљиште је мањим делом пољопривредно и под пашњацима, а већим је под четинарском и листопадном шумом.

У Бирчу постоји више насеља разбијеном типа: Горњи Залуковик, Врли Крај, Герови, Бачићи, Вишњица, Нурићи, Помол, Бечићи, Горње и Доње Врсиње, Заклопача, Заграђе. Становници се баве пољопривредом и сточарством.

Садржај

Регија БирачУреди

Регија Бирач обухвате територије општина Зворник, Осмаци, Шековићи, Власеница, Милићи, Братунац и Сребреница.

ИсторијаУреди

Бирач се према турским изворима зове Бирче. Од краја XVI века то је био кадилук који се звао Кнежина с Бирчем. Кадилуку су припадала места, Кнежина, Нова Касаба и Власеница. У кадилику је био и манастир Ловница. Има много историјских споменика, стећака, старих путева, утврђења и цркава.

Српска Аутономна Област БирачУреди

Српска Аутономна Област Бирач је постојала кратко од 9. до 21. новембра 1991. године, након чега је постала дио Српске аутономне области Романија-Бирач.

ЛитератураУреди

  • М. Филиповић, Град и предео Бирач, Југословенски историјски часопис 1939,1-2,
  • Текст др. Хамдије Крушевљаковића, академика АНУБиХ, научног саветника, Завода за заштиту споменик културе БиХ, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ - Загреб 1980.