Бисао (порт. Bissau), или Бисау, је главни град афричке државе Гвинеја Бисао. У граду живи 492.004 становника према подацима из 2015.[2] Град се налази на ушћу реке Геба у Атлантски океан. Географске координате града Бисао су 11° 52' сгш и 15° 36' згд.

Бисао
порт. Bissau
20130610 - Monumento aos Heróis da Independência.jpg
Центар града
Bissau-Stroossenzeen--w.jpg
Ministério da Justiça, Guiné-Bissau.jpgConsulmar Bissau.jpg
Museu Militar da Luta de Libertação Nacional (13).jpgCatedral de Bissau 1.jpgMausoléu de Amílcar Cabral, novembro de 2017 04.jpgHotel Império, Bissau.jpg
20130610 - Monumento aos Heróis da Independência.jpgAgencia BCEAO em Bissau.jpg
Aeroporto de Bissau, Guinea-Bissau 2.jpgAgência da Aliança Seguradora, Bissau.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Гвинеја Бисао
СекторБисао
Основан1687.
Становништво
Становништво
 — 2007.492.004 [1]
 — густина6.348,44 ст./km2
Географске карактеристике
Координате11° 51′ 33″ С; 15° 35′ 44″ З / 11.859267° С; 15.595556° З / 11.859267; -15.595556Координате: 11° 51′ 33″ С; 15° 35′ 44″ З / 11.859267° С; 15.595556° З / 11.859267; -15.595556
Апс. висина0 m
Површина77,5 km2
Бисао на мапи Гвинеје-Бисао
Бисао
Бисао
Бисао на мапи Гвинеје-Бисао

Бисао је највећи град Гвинеје-Бисао, највећа лука, и административни центар. Центар града је још увек недовољно изграђен. Град је познат по традиционалном карневалу. Главни извозни производи су: кикирики, дрвна грађа, копра, палмино уље, и гума.

ИсторијаУреди

Град су основали Португалци 1687. као утврђење и центар за трговину. Године 1942, постао је престоница Португалске Гвинеје. Једно време престоница је била у граду у којем је проглашена независност Гвинеје-Бисао, Мадина до Бое (1973—1974).

ГеографијаУреди

 
Бисао током 60-их година

КлимаУреди

Бисау има климу тропске саване (Кепен Aw), која није довољно влажна да би се квалификовала као тропска монсунска клима (Am), али је много влажнија од већине климе тог типа.

Скоро да нема кише од новембра до маја, али током преосталих пет месеци у години град добије око 2.000 mm (79 in) кише.

Клима Бисаоа, Гвинеја-Гисао (1974-1994)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 36,7
(98,1)
38,3
(100,9)
38,9
(102)
41,1
(106)
39,4
(102,9)
35,6
(96,1)
33,3
(91,9)
32,8
(91)
33,9
(93)
34,4
(93,9)
35,0
(95)
35,6
(96,1)
41,1
(106)
Максимум, °C (°F) 31,1
(88)
32,8
(91)
33,9
(93)
33,3
(91,9)
32,8
(91)
31,1
(88)
29,4
(84,9)
30,0
(86)
30,0
(86)
31,1
(88)
31,7
(89,1)
30,6
(87,1)
31,5
(88,7)
Просек, °C (°F) 24,4
(75,9)
25,6
(78,1)
26,6
(79,9)
27,0
(80,6)
27,5
(81,5)
26,9
(80,4)
26,1
(79)
26,4
(79,5)
26,4
(79,5)
27,0
(80,6)
26,9
(80,4)
24,8
(76,6)
26,3
(79,3)
Минимум, °C (°F) 17,8
(64)
18,3
(64,9)
19,4
(66,9)
20,6
(69,1)
22,2
(72)
22,8
(73)
22,8
(73)
22,8
(73)
22,8
(73)
22,8
(73)
22,2
(72)
18,9
(66)
21,1
(70)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,2
(54)
13,3
(55,9)
15,6
(60,1)
16,7
(62,1)
17,2
(63)
19,4
(66,9)
19,4
(66,9)
19,4
(66,9)
19,4
(66,9)
20,0
(68)
15,0
(59)
12,8
(55)
12,2
(54)
Количина кише, mm (in) 0,5
(0,02)
0,8
(0,031)
0,5
(0,02)
0,8
(0,031)
17,3
(0,681)
174,8
(6,882)
472,5
(18,602)
682,5
(26,87)
434,9
(17,122)
194,8
(7,669)
41,4
(1,63)
2,0
(0,079)
2.022,8
(79,637)
Сунчани сати — месечни просек 248 226 279 270 248 210 186 155 180 217 240 248 2.707
Извор #1: Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial[3]
Извор #2: World Climate Guides (sunshine only)[4]

СтановништвоУреди

Популација (ист.): Бисао
Година20072015
Становништво407.424492.004

ОбразовањеУреди

Главне средњошколске институције у Бисаоу су Национални лицеј Кваме Н'Крумах[5] и Адвентистичка школа Бетел-Бисау.[6] Главне високошколске установе у граду су Универзитет Амилкар Кабрал,[7] Католички универзитет Гвинеје Бисао и Универзитет Жан Пијажа у Гвинеји Бисао.

Град Бисао још увек има две међународне школе:[8]

  • Португалска школа Гвинеје Бисао
  • Португалска школа корак по корак

ПривредаУреди

Бисао је највећи град у земљи, главна лука, образовни, административни, индустријски и војни центар. Кикирики, тврдо дрво, копра, палмино уље, млечни производи и гума су главни производи. Бисао је такође главни град рибарске и пољопривредне индустрије у земљи.[9]

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Instituto Nacional de Estatística e Censos
  2. ^ „Africa by Country Internet User Stats and 2017 Population”. internetworldstats.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2019-08-04. Приступљено 2017-11-01. 
  3. ^ „GUINEA-BISSAU - BISSAU”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-07. Приступљено 2011-10-04. 
  4. ^ „Bissau Climate Guide”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-07. Приступљено 2011-10-04. 
  5. ^ Furtado, Alexandre Brito Ribeiro (2005). Administração e Gestão da Educação na Guiné-Bissau: Incoerências e Descontinuidades [Administration and Management of Education in Guinea-Bissau: Inconsistencies and Discontinuities] (Теза) (на језику: португалски). Universidade de Aveiro. hdl:10773/1098 . 
  6. ^ „Voluntários Fazem Diferença em Projeto em Guiné-Bissau” [Volunteers Make a Difference in a Project in Guinea-Bissau]. Notícias Adventistas (на језику: португалски). 22. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 2021-01-06. 
  7. ^ „Equipamento Novo e Desafios Adicionais para Universidade Amílcar Cabral” [New Equipment and Additional Challenges for Universidade Amílcar Cabral]. Rádio das Nações Unidas (на језику: португалски). 19. 5. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2015-05-29. Приступљено 29. 5. 2015. 
  8. ^ „Escolas com Currículo Português na Guiné-Bissau” [Portuguese Curriculum Schools in Guinea-Bissau]. Direção de Serviços de Ensino e Escolas Portuguesas no Estrangeiro (DSEEPE) of the Portuguese Education Ministry (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 2015-05-31. Приступљено 26. 10. 2015. 
  9. ^ Urbanização na Guiné-Bissau: Morfologia e Estrutura Urbana da sua Capital [Urbanization in Guinea-Bissau: Morphology and Urban Structure of its Capital] (Теза) (на језику: португалски). Lisbon University of Humanities and Technologies. 2010. стр. 93—97. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2021. Приступљено 16. 10. 2020. 
  10. ^ „Taipei City Council-International Sister Cities”. Архивирано из оригинала на датум 2016-10-23. Приступљено 2017-11-20. 
  11. ^ „Sister Cities of Ankara”. www.ankara.bel.tr. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-24. Приступљено 2016-08-11. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди