Отворите главни мени

Битка код Калтавутра је вођена 881 или 882. године између Византијског царства и Аглабидског емирата Ифрикије, за време муслимнског похода на Сицлију. Била је то велика Византијска победа, иако није успела да преусмери даљи муслимански поход на Сицилију.

Године 880, низ поморских успеха под адмиралом Насаром дозволио је византијском цару Василију I Македонцу да предвиди контранапад против Аглабида у јужној Италији и Сицилији.[1] На Сицилији, међутим, Ахлабиди су и даље држали предност: у пролеће 881. гувернер Аглабида Ел Хасан ибн ел Абас упао је у преостале византијске територије иу том походу поразио локалног команданта Барсакија у близини Таормине.[2]

Наредне године, међутим, ГХ 268 (881/882. н.е), према Ибн ел Атиру (Комплетна историја, VII.370.5–7), Византинци су имали прилику за реванш, поразивши Аглабидску војску под Абу Тавром тако убедљиво да је наводно само седам мушкараца преживело.[3][4]Победничког византијског заповедника модерни историчари идентификују са Мосиликијем, за кога се зна да је служио на том подручју почетком 80-их.[5] Према хагиографији цариградског патријарха Игњатија, генерал се за време битке прзвао патријарха, и патријарх се појавио на белом коњу у ваздуху пред њим, саветујући га да нападне с десна. Мосиликије је послушао савет, и извојевао победу.[3][4]Битка је дала име самом месту на коме се одиграла: географ из 12 века Мухамед Идризи бележи га као Кал ат Аби Тавр ("Замак Абу Тавр"), што је иначе модерна верзија имена Калтавутра.[6][7]

Током наредних година, муслимани су покретали неколико похода, на Катанију, Таормине и "краљевски град" (могуће је Полици) за веме 883. године, против Ромете и Катаније 884. године, и опет против Катаније и Таормине 885. године. Ове експедиције су биле успешне у оној мери у којој су пружале довољан плен или данак којим би се могла исплатити војска, али нису успеле да омогуће освајање ниједног византијско упоришта.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ Talbi 1966, стр. 492–493.
  2. ^ Talbi 1966, стр. 493.
  3. 3,0 3,1 Vasiliev 1968, стр. 106.
  4. 4,0 4,1 Talbi 1966, стр. 494.
  5. ^ PmbZ, Mosilikes (#25430).
  6. ^ Amari 1854, стр. 419.
  7. ^ PmbZ, Abū Ṯawr (#20085).
  8. ^ Metcalfe 2009, стр. 28.

ИзвориУреди

  • Amari, Michele (1854), Storia dei Musulmani di Sicilia (на језику: Italian), I, Florence 
  • Шаблон:PMBZ
  • Metcalfe, Alex (2009), The Muslims of Medieval Italy, Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-2008-1 
  • Talbi, Mohamed (1966), L'émirat aghlabide (184–296/800–909): Histoire politique (на језику: French), Paris: Adrien-Maisonneuve 
  • Vasiliev, A. A. (1968), Byzance et les Arabes, Tome II, 1ére partie: Les relations politiques de Byzance et des Arabes à l'époque de la dynastie macédonienne (867–959) (на језику: French), French ed.: Henri Grégoire, Marius Canard, Brussels: Éditions de l'Institut de Philologie et d'Histoire Orientales