Битка код Кастијона
Битка код Кастијона је вођена 17. јула 1453. године код Кастијон ла Батаја у југозападној Француској. Исход битке је била велика француска победа и сматра се догађајем чиме је ефективно окончан Стогодишњи рат. Као последица пораза, Енглеска је изгубила све поседе у Француској, осим Калеа и Каналских острва.
| Битка код Кастијона | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Стогодишњи рат | |||||||
 Слика које приказују битку код Кастијона (1453), насликана од стране француског сликара Шарл Филип Ларивиере (1798—1876). | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
.svg){kind=small} Краљевина Енглеска |
.svg){kind=small} Краљевина Француска Војводство Бретања | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Џон Талбот † | Жан Биро | ||||||
| Јачина | |||||||
| 4.000-5.000 | 6.000 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
4.000 углавном рањених или заробљених |
100 погинулих и рањених | ||||||
ПозадинаУреди
Примирје у ТуруУреди
Након преласка Бургундије на страну Француске (миром у Арасу 20. септембра 1435), однос снага у стогодишњем рату преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се Париз предао Шарлу VII без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у Нормандији и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у Туру (28. маја 1444).[1]
Француске реформеУреди
Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: најамничке банде стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 ордонанс-компанија од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су слободни стрелци, позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју артиљерије посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.[1]
Наставак ратаУреди
Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.[1]
Француско ослобођење НормандијеУреди
До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код Формињија у Нормандији. Држећи се енглеске тактике из битака код Кресија, Поатјеа и Азенкура, иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, а међу заробљеницима био је и Томас Кирил.[1]
Енглези су битком код Формињија избачени из Нормандије. Енглески гарнизон у Кану био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.[1]
Пад енглеских поседа у ГијениУреди
Бордо, кључни град Гијене, предао се 12. јуна 1451. Шарлу VII. Освајањем Бајона, 20. августа, Гијена је ослобођена енглеске доминације. Међутим, грађани Бордоа, забринути да ће прекид с Енглеском неповољно утицати на њихову трговину, тајно су понудили помоћ Енглезима у случају њиховог поновног искрцавања. Хенри VI покушао је да искористи ту последњу могућност очувања својих поседа у Француској.[1]
БиткаУреди
У октобру 1452. искрцала се код Медока енглеска војска јачине око 3.000 људи под командом Џона Шрузберија. Бордо јој је отворио своје капије. У марту 1453. придружио јој се нови контингент из Енглеске јачине 600 коњаника и 2.100 стрелаца. Француске снаге (око 6.000 људи) опселе су 15. јула 1453. Енглезе у Кастијону и 17. јула уништиле их при покушају пробоја.[1]
Традиционална енглеска тактика заузимања одбрамбеног положаја са стрелцима заштићеним кочевима пободеним у земљу, која је зауставила француску коњицу код Кресија, Поатјеа и Азенкура, показала се беспомоћном против француских топова, које је предводио Жан Биро. У бици је поражен и убијен најспособнији енглески војсковођа тог времена, Џон Талбот, гроф од Шрузберија.[2]
ПоследицеУреди
Овом француском победом покопане су последње наде Енглеза да поново загосподаре Гијеном. Три месеца касније савладан је отпор Бордоа, који је поново и дефинитивно припојен Француској. У суштини, тим догађајем завршен је Стогодишњи рат (1337-1453). Енглеска је убрзо запала у дубоку кризу изазвану Ратом ружа (1455-1485), што је омело било какве даље покушаје за повраћај поседа на француској територији.[1]
РеференцеУреди
- ^ а б в г д ђ е ж Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164
- ^ Вил Дјурант, Реформација, Народна књига, Београд (2000), стр. 94
Спољашње везеУреди
| Битка код Кастијона на Викимедијиној остави. |