Битка код Пожаревца

Битка код Пожаревца или Бој код Пожаревца одиграла се за време Другог српског устанка.

Битка код Пожаревца
Део Другог српског устанка
Miloš Obrenović statue in Požarevac, Serbia.jpg
Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу, подигнут у знак захвалности за ослобођење Пожаревца и Србије од Турака у Другом српском устанку
Време:1. јул7. јул 1815.
Место:Пожаревац
Исход: Српска победа
Сукобљене стране
Српски устаници  Османско царство
Команданти и вође
Милош Обреновић
Јован Вукомановић 
Асан-делибаша 
Јачина
12.000[тражи се извор] 1.900 турака и 2.000 арнаута
Жртве и губици
Непознато

Непознато

Заробљен 1 топ као и много џебане и наоружања

БиткаУреди

После ослобођеног Чачка, Милоша Обреновић се упутио са великом војском од 12.000 устаника да ослободи Пожаревац. Милош је добио обавештење да се велика војска окупља око Пожаревца, да у испомоћ Турцима долази делибаша видинског везира са 1900 делија који су начинили шест шанчева и да имају један топ.[1] Милош је на путу за Пожаревац у Баточини затекао шанац са 2000 Арнаута.[2] Ту су се устаници борили са Арнаутима, али су се ови три дана предали. Потом су после ове победе устаници прешли Мораву и упутили се ка Пожаревцу.

Ток биткеУреди

На путу ка Пожаревцу, Милош и устаници су налетели на делије. Срби су одмах ступили у борбу са делијама, али су се у једном тренутку поколебали, видевши са каквом се жестином делије боре. Милош је тада својом личном иницијатовом повео напад на делије. Он је јурнуо на коњу ка делибаши упутивши му речи: „Вала делибаша, ти може бити да имаш куд и на другу страну, ал ја заиста немам куд, него ми ваља овде мрет...”.[1] Потом су устаници савладали делије које су се повукле у шанчеве. Срби су први дан заузели први шанац на јуриш, потом у наредна два дана следећа два шанца, док Турци нису остали у великом шанцу са топом и два мала шанца до цркве и џамије. Милош потом посла свог писара са предлогом да се Турци предају и оставе џебану и топ, а да ће добити сигуран пролаз до Турске. Током боја погинуо је шурак кнеза Милоша и брат кнегиње Љубице Јован Вукомановић. Кнегиња Љубица је касније на месту погибије брата Јована, где се одвијао бој подигла два јаблана. [3] У част српске победе је спевана епска народна песма Бој на Пожаревцу.[4]

ЗанимљивостиУреди

Битка је екранизована у серији Вук Караџић. У екранизацији приказана је борба српске пешадије и коњице са Турцима и сцена у којој Милош Обреновић на коњу јуриша на Асана делибашу са речима: „Море делибашо ти имаш куд, ил’ жив ил’ мртав, а ја немам.”

Анастас Јовановић је урадио литографију „Књаз Милош у боју,, на којој је књаз Милош приказан са устаницима како се на коњу боре против Турака. Литографија је заједно са литографијом „Карађорђе у боју” објављена у монографији Анастаса Јовановића у конаку кнегиње Љубице.

РеференцеУреди

  1. ^ а б Устаничка Србија 1804-1815, Радош Љушић. стр. 46.
  2. ^ Устаничка читанка 1804-1815, Небојша Јовановић. стр. 326.
  3. ^ Милош Милојевић и Урош Миливојевић,Српске владарке из династије Обреновића,стр.7
  4. ^ Бој на Пожаревцу