Битка код Пљешевице (1520)

Битка код Пљешевице (1520) била је део хрватско-турских ратова. Након добијене битке хрватски бан и бискуп Петар Бериславић убијен је из заседе.[4]

Пљешевице (1520)
Део хрватско-турских ратова

Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593)
Време20. мај 1520
Место
УзрокУпад акинџија у Далмацију
Исход Хришћанска победа, хрватски бан погинуо после битке
Сукобљене стране
Краљевина Хрватска
Краљевина Угарска
 Османско царство
Команданти и вође
хрватски бан Петар Бериславић  Османско царство босански санџакбег Бали-бег Јахјапашић[1]
Јачина
300[2] 800 акинџија [3]
Жртве и губици
лаки лаки

Увод уреди

Бискуп Петар Бериславић (хрватски бан од 1513), био је један од најистакнутијих хрватских војсковођа 16. века. Од 1513. вршио је дужност намесника Дубице и капетана Сења, када је 16. августа 1513. потукао Турке у бици код Дубице. За војне потребе заложио је већи број црквених имања и похваљен је од папе Лава X, који му је послао мач и новчану помоћ за опремање војске. 1518. водио је успешан поход на Босну, а одбио је и више турских напада у Далмацији.[4]

Битка уреди

Локација битке на мапи Хрватске.

Настојећи да боље организује одбрану против Турака, бан Петар Бериславић је у мају 1520. године пошао у Сењ да се с кнезом Бернардином Франкопаном договори о даљњим акцијама. За то време Турци поновно продиру у хрватске земље и на јуриш освајају град-утврду Пећ, посјед Орловчића, те харају по околини Дрежника. Када је стигао у Оточац, Бериславић се разболео и пао у постељу. На вест о провали Турака он устаје из кревета, окупи 300 војника[2] и крене у потеру за Турцима. На потоку Кореници у Вражјој Гори (код данашње Пљешевице) сустигне Турке и, бројчано слабији, успева да их разбије. Међутим, прогонећи Турке, накратко је заостао за својом војском те на њега и његову пратњу из заседе наваљују Турци. Након кратког отпора, Бериславић је смртно рањен. Његови војници који су се вратили из потере касно су стигли у помоћ. Петар Бериславић већ је био мртав. То се догодило 20. маја 1520. године.[4]

Последице уреди

По налогу бискупа Ивана Стратица, бан је сахрањен у Весприму, крај многих веспримских бискупа. Године 1568. цар Максимилијан је о Бериславићу написао следеће: Највећу славу својему имену стекао је бригом за веспримску бискупију, врански приорат, читаво угарско краљевство као и бановањем Краљевином Далмацијом, Хрватском и Славонијом. Славном је смрћу у рату надвисио непријатеље и неславнима учинио Турке против којих је ратовао.[4] Подигао је дух отпора у народу и окупио разједињено племство, придобио крајишке великаше да у градовима и најважнијим правцима турских упада поставе сталне посаде и страже снабдевене храном и муницијом и тиме поставио основе Војне крајине на хрватским границама.[2]

Референце уреди

  1. ^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 767. 
  2. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 582. 
  3. ^ Хорват, Рудолф. „Повијест Хрватске I”. Приступљено 13. 01. 2019. 
  4. ^ а б в г Joško Zaninović: Kako je biskup, ban i vranski prior Petar Berislavić pribavio Hrvatskoj naslov "predziđe kršćanstva", Croatica christiana periodica, 1994, p. 119

Литература уреди